Киша потапала домове у Србији, односила путеве, а сада уништава и намирницу коју највише једемо!

Вукосав Саковић из Удружења "Жита Србије" каже за да је 60 одсто површина под пшеницом било изложено кишама.

- Ова година је специфична, јер је жетва дуго трајала и била је најмање пет пута прекидана кишом, а свака киша утиче на квалитет. Иначе, 40 одсто пшенице скинуто је пре првих киша и ту нема нарушавања квалитета, а онај остали део, односно 60 одсто приноса, скидано је за време кише, између падавина или после њих. Сигурно да квалитет свих тих 60 одсто није умањен. Ради се на утврђивању просечног квалитета српске пшенице и очекујемо да ћемо податке имати већ за неколико дана - каже Саковић.

Он наводи да извозници прате осам параметара квалитета пшенице, док пекари дупло више.

- Неки од параметара сигурно ће одступати, биће проблема с њима. У овом тренутку уочљиво је да имамо проблема са хектолиотарском масом која је више битна за трговце, него за производњу хлеба. Међутим, озбиљан проблем могу да створе проклијала зрна. Правилницима је дефинисано колико проклијалих зрна је дозвољено да би се направио или добар хлеб или добра сточна храна. Зна се да је граница четири одсто. Међутим, пекари кажу да од четири одсто је тешко направити хлеб и да је уобичајено да тај проценат буде 0,5 одсто - додаје Саковић.

Он истиче да, кад је реч о проклијалим зрнима, проблем није са комплетинм родом већ са појединачним случајевима.

- Слали смо упозорења и упутства да проклијала зрна треба одвојити од добре пшенице, јер је дозвољени проценат проклијалих зрна веома низак у производњи и она могу покварити добру пшеницу. По свему судећи, мораћемо да продамо пшеницу као сточну храну више него иначе, што значи да ћемо имати мање на тржишту оне која је високог квалитета, а која се користи за производњу хлеба и тестенина. Међутим, то није због тога што је нема већ зато што они који је имају желе да сачекају да је продају по бољој цени - појашњава он.