Компаније у Србији задовољне побољшањем пословног амбијента
Током протеклих седам година, дошло је до побољшања у готово свим областима пословног окружења, а највећи напредак остварен је у области инспекција, грађевинских дозвола, закона о раду и парафискалних намета, показала је осма годишња пословна анкета УСАИД-овог Пројекта сарадње за економски развој.
Представљајући резултате анкете, која обухвата ставове 1.000 предузећа о пословном окружењу у Србији, директор УСАИД Пројекта сарадње за економски развој Џозеф Лаутер истакао је да је у 2019. години већина компанија задовољна изменама у регулативи које су допринеле смањењу ризика у пословању, 74 одсто похвалило је јавну администрацију, а 64 одсто сложило да је могућност учешћа привреде у реформама регулативе порасла.
Више од половине анкетираних предузећа, 53 одсто, оптимистично је када је у питању повећање пословног прихода, а 35 одсто компанија очекује да ће повећати број запослених. Изазови су даље унапређење у области парафискалних намета, пореза и доприноса на зараде, сиве економије и приступа финансијским средствима, као и едукације о могућностима финансирања путем капитала и инвестиционих фондова.
„У свим областима пословања које анкета обухвата, примећује се континуирани напредак и бележе позитивне оцене пословне заједнице“, рекао је Кајл Скат, амбасадор САД у Србији. Мала и средња предузећа, као главни покретач привреде, треба да теже модернизацији и дигитализацији пословања, јер је то предуслов да опстану и буду конкурентнија на глобалном тржишту.
Према речима Ската, анкета потврђује да постоји простор за побољшање способности предузећа да обезбеде финансирање и то је област у којој је потребно да УСАИД настави заједнички рад са својим српским партнерима.
- Ако погледамо трендове у анкети, јасно је да смо значајно унапредили пословно окружење“, рекао је Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе и указао на значај дијалога привреде и доносилаца одлука. „Охрабрује податак да 74 одсто предузећа сматра да је рад јавне администрације ефикаснији него пре годину дана. Наш рад на решењима е-управе је довео до смањења оптерећења порезима и доприносима на зараде, раду инспекција и уштеди времена и новца на решавање регулаторних питања - рекао је Ружић.
Мирослав Милетић, саветник председника Привредне коморе Србије, рекао је да су резултати ове анкете корисни за израду стратегија, као и за одређивање приоритета за реформе које ће допринети напретку српске привреде. ПКС је основала Центар за дигитализацију, у којем су обучена 43 експерта. Исти модел дигитализације, која је један од услова конкурентности на иностраном тржишту, примењује се и у коморама Западног Балкана. Подршка Привредне коморе Србије у интернационализацији у претходном периоду реализована је кроз организацију више од 400 међународних догађаја, 100 форума на којима је учествовало 20.000 предузећа и одржано 15.000 Б2Б разговора.
УСАИД-ова Осма годишња пословна анкета, која даје налаз промена у пословном окружењу, приступу изворима финансирања и конкурентности компанија, за период од 2013. до 2019. године, спроведена је у сарадњи са Привредном комором Србије и агенцијом Ипсос Стратегиц Маркетинг.
Резултати анкете су доступни на https://saradnja.rs.