КОРОНА ЈАКО УДАРИЛА НА ЕВРОПУ: Задужења само расту, Грчки дуг чак 187 одсто БДП-а
Премда се чини да се троши немилице и да је раст јавног дуга у земљама региона, тј. у Хрватској од 33 милијарде куна за седам месеци ове године велики, земље у окружењу троше значајно више за помоћ својим економијама.
Додаје да раст јавног дуга од 4,2 милијарде еура у првој половини године на 43,5 милијарди евра, у незгодној комбинацији с падом привреде од 15 посто у другом кварталу, није Хрватску подигао ни за једно место у Европској унији.
НОВА НАДА ЗА ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ: Измене правилника решиће проблеме пословања туристичких агенција у Србији
ГРАЂАНИ СРБИЈЕ НАЈВИШЕ НОВЦА ТРОШЕ НА ХРАНУ И ПИЋЕ: Колико новца нам одлази на свакодневни живот?
КАКВА ПОМОЋ ПРЕДУЗЕЋИМА: Држава исплаћује 22 милијарде евра фирмама у првој половини 2021.
Са уделом јавног дуга у БДП-у, који је ове године порастао за чак 12,1 процентни поен, са 73,2 на 85,3 посто, Хрватска као и прошле године држи високо осмо место у ЕУ, напомиње Слободна Далмација.
Испред Хрватске је по висини удела јавног дуга у бруто домаћем производу седам земаља. Водећа је Грчка, чији јавни дуг износи 187 посто БДП-а, слиједи Италија са 149 посто и Португалија са 126 процената, затим Белгија, Француска, Кипар и Шпанија, а на осмој позицији је Хрватска.
Са износима који се мере билионима или хиљадама милијарди еура, у Унији предњаче Француска са 2,6 билиона еура јавног дуга, Италија са 2,5 билиона и Немачка са 2,2 билиона евра, што чини 67 посто њемачког БДП-а.
Констатује се да је у Хрватској за само пола године збрисано шест година напора за смањење удела јавног дуга у БДП-у, током којих је он спуштен за 11,5 процентних поена.
Такође се наводи да је, према подацима Еуростата, јавни дуг Словеније у наведеном периоду достигао 78 посто БДП-а, Мађарске 70 одсто, док су најмање задужене Бугарска са само 21 посто удјела јавног дуга у домаћем производу и Чешка са 39,9 процената.
Већи јавни дуг у номиналном износу од хрватских 43,5 милијарди евра, додаје се, имале су половином године Пољска 281,8 милијарди, Мађарска 93 милијарде, Румунија 89 милијарди, Чешка 84,6 милијарди и Словачка 55 милијарди еура.
Као пример наводи да су у Пољској и Румунији просјечне реалне стопе раста БДП-а износиле по четири посто, што је чак 135 посто већа стопа од просека раста хрватске економије од 1,7 одсто.
Јасно је да је таквим економијама нешто лакше да се боре с короном и да изађу из проблема, макар оних финансијских, закључује се у тексту.
