КОРОНА ЈЕ ПОТПУНО УНАЗАДИЛА ЦРНУ ГОРУ: Приходи нижи за 12 милиона него лани, пад туризма 80 одсто
Приходи буџета закључно са јулом били су 881,9 милиона, што је ниже 12,3 милиона у односу на ребаланс, а за 116,2 милиона мање него у истом периоду претходне године, пре свега због пада промета у туризму, као последица кризе изазване пандемијом.
Расходи су били 1,15 милијарди и пали су у односу на план 6,5 милиона (0,6 одсто), а у односу на прошлу годину веци су 113,5 милиона (10,9 одсто).
Буџетски дефицит за седам месеци је 271 милион или 5,9 одсто БДП.
СТИЖЕ НОВА ПОМОЋ! ДАНАС ИСПЛАТА ХОТЕЛИЈЕРИМА: Одређена је сума коју ће свако од њих добити по кревету и по објекту
СРБИЈА У КОРАК СА ВРЕМЕНОМ: Регулише се промет дигиталних валута и унапређује ликвидност
ДА ЛИ У СРБИЈИ И ДАЉЕ НЕМА РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ? Зашто у Србији нема много газдарица и оних које су власнице имања
- Нето прилив страних директних инвестиција био је 285,8 милиона, 18,4 одсто више. Укупне инвестиције су пале 6,3 одсто на 419,8 милиона због нижих власничких улагања за 51,3 одсто. Од тога су инвестиције у компаније и банке пале 55,2 одсто, а прилив по основу улагања у некретнине 45,3 одсто. Прилив СДИ у форми интеркомпанијског дуга већи је 53,2 одсто, док је одлив мањи 35,2 одсто - наводи се у макроекономским индикаторима Министарства финансија Црне Горе.
Банкарски сектор је у првих седам мјесеци сачувао стабилност. Укупна актива банака је порасла 1,5 одсто на 4,57 милијарди, док је укупан капитал повећан за 5,8 одсто. Укупни кредити су порасли шест одсто на 3,18 милијарди због раста кредита привреде од 8,5 одсто и становништва 6,9 одсто.
Неквалитетни кредити су порасли 9,3 одсто у односу на претходну годину. Укупни депозити су пали 3,4 одсто на 3,3 милијарде. Реални сектор је и даље неликвидан, у блокади је било 18.544 фирми за 690 милиона еура, што је раст од 6,3 одсто.
Запослених мање 9,4 одсто
Просечан број запослених за седам месеци био је 174.170 и мањи је за 9,4 одсто у односу на исти период претходне године. Стопа незапослености је на крају јула износила 18,3 одсто и већа је 0,8 процената на годишњем нивоу.
Просечна нето зарада је у јулу износила 521 евро и већа је два одсто, на годишњем нивоу, а просечна пензија од 290 евра је остала на прошлогодишњем нивоу.
Спољнотрговински дефицит смањен је за 19,8 одсто, усљед континуираног пада извоза и увоза.
- Извоз робе је био 199,9 милиона и мањи је 12,5 одсто због смањене потражње ЕУ. Главни црногорски извозни производи бележе пад – електрична енергија 12 милиона, гвожђе и челик 4,4 милиона, боксит 3,7 милиона, алуминијум 2,8 милиона, пића 1,3 милиона и плута и дрво за милион. Увоз је био 1,22 милијарди и мањи је за 18,7 одсто, због мањих инвестиција у инфраструктуре и туризам. Увоз машина и транспортних уређаја је мањи за 58,3 милиона, нафте и нафтних деривата 51,4 милион, производа од метала и неметалних минерала 26 милиона, гвожђа и челика 15,7 милиона, електричне енергије 11,5 милиона, као и разних готових производа 49,3 милиона и прехрамбених 34,2 милиона - наведено је у извештају Министарства.
Подсећају на прелиминарни податак Монстата да је у другом кварталу економија ослабила 20,2 одсто.
- Приватна потрошња реално је пала 15 одсто, бруто инвестиције у основна средства 26,3 одсто, а извоз робе 15,3 одсто. Увоз робе и услуга је у другом кварталу забележио пад 31,2 одсто. Реални пад БДП за прву половину године износи 10,3 одсто, при чему је потрошња државе једина забележила раст од 0,3 одсто реално. Број долазака и ноћења у туризму у хотелима је за седам месеци нижи 79,6 одсто, односно 84,1 одсто у поређењу са истим периодом 2019 - навели су у извештају.
Индустријска производња пала је 0,9 одсто, због ниже производње електричне енергије 9,1 одсто. Рударство и прерађивачка индустрија расли су 11,5 и 2,7 одсто.
- Просечне потрошачке цене су за седам месеци на истом нивоу као и претходне године. Највећи допринос расту инфлације имале су цене хране и безалкохолних пића, док су инфлацији највише ,"одузеле" цене превоза - објашњено је у документу.
Међународни пад долазака туриста до 80 одсто
Светска туристичка организација је саопштила да је пад међународних долазака туриста 60 до 80 одсто у текућој години.
- Према процени из основног сценарија Свјетског савјета за путовања и туризам, 121 милион радних места у туризму биће угрожено због здравствене кризе, са губитком од 3,4 трилиона долара у глобалном БДП-у. Процењује се у авио-индустрији минус од 84,3 милијарде, при чему ће се глобални путнички промет вратити на преткризни ниво из 2019. тек у 2024. - прецизирано је у извјештају.
