КАФА, ГАС, УЉЕ, МЕСО, ГОРИВО... ЦЕНЕ САМО РАСТУ И РАСТУ: Да ли је криза поскупљења у свету озбиљно упозорење за Србију?
У врло кратком времену поскупљивали су метали, енергенати, пољопривредни производи, и то мери која је довела да се многи запитају да ли нове цене предворје нове економске кризе.
У последњих годину дана, према подацима неколико сајтова који прате кретање цена на светским берзама, природни гас је поскупео 110,9 одсто, нафта скоро 70 одсто, алуминијум 53,09, калај 79,84, памук 40 одсто, кафа 54 одсто, уље 37,9 одсто, шећер 32 одсто...
БЛООМБЕРГ АДРИА СТИЖЕ 2022. ГОДИНЕ Лансирање првог мултиплатформског бренда за пословне вести за југоисточну Европу
ПОНОВО СЕ ВИНУО У НЕБЕСА И ВРАТИО СТАРИ СЈАЈ! Биткоин данас достигао вредност од 60.000 ДОЛАРА
Нагли скок тражње, који је уследио након попуштања корона мера, комбинован са новчаном помоћи које су државе широм света дале својим привредама, довео је до астрономског раста цена индустријских производа. У врло кратком времену поскупљивали су метали, енергенати, пољопривредни производи, и то мери која је довела да се многи запитају да ли нове цене предворје нове економске кризе.
Тај раст увелико се прелива и на цене потрошачких производа, како у свету тако и код нас. Како ствари стоје, идеално решење не постоји, а по свему судећи пресудну улогу за стварање најмање могућих последица ће као и увек имати централне банке водећих светских економија.
Енергенти
Енергетска криза је у пуном јеку, а проблеме са производњом електричне енергије имају земље широм света. Цене гаса, што највише погађа ЕУ, су никад веће, Либан је пре неколико дана потпуно остао без струје, у САД се за сада спекулише о поскупљењима, у Кини смањују испоруке струје фабрикама, Албанија је прогласила ванредно стање...
Према подацима сајта индексмунди, цене природног гаса су у последњих годину дана порасле 110,9 одсто.
У случају нафте, она је под притиском скакања цена других енергената и повећане потражње у последњих годину дана поскупела скоро 70 одсто (69,63 одсто).
Метали
Поред енергената велики раст цена бележе и метали који су кључне компоненте у готово свим секторима индустрије.
Највеће поскупљење је забележено, код калаја, скоро 80 одсто (79,84 одсто), кобалта око 66 одсто (65,83 одсто) и алуминијума 53,09 одсто.
Пољопривредни производи
Сви кључни пољопривредни производи који се користе за производњу хране су доживели несвакидашње велики раст цена.
Највећи раст је забележен у случају кафе (54 одсто), шећера (32 одсто), палминог уља (37,9 одсто) и памука (40 одсто).
Откуд оволики скокови цена?
Актуелна пандемија коронавируса тј. последице које се огледају у паду економске активности, паду запослености и сл. су подстакле монетарне центре моћи у свету какви су САД, Јапан и ЕУ да емитују, кроз "пакете помоћи", огромне количине новца, што је масовно увећало дугове, како привреде и становништва, тако и јавног сектора, широм света.
Истовремено, прошле године је пала и потражња за инвестиционим добрима и сировинама, те су цене енергената и осталих сировина на историјски ниске нивое. Подсећања ради, у једном тренутку у априлу прошле године цена барела нафте је чак отишла у минус.
Како су државе кренуле да попуштају противпандемијске мере десио се нагли скок потражње. Како нас уче економска правила, једини начин да се шок на страни потражње реши је раст цена, тј. инфлација. Да је скок потражње, комбинован са рекордно великим "упумпавањем" новца у светску привреду, направио несвакидашњи проблем, сведочи и чињеница да смо и на пољу стопа инфлације пробили неколико рекорда.
Шта нас чека?
Светску економију, а како се ради о испреплетаној мрежи, најизвесније чекају два сценарија.
Први, у ком ствари настављају да се дешавају саме од себе, тржиште ће одиграти улогу регулаторног механизма, и у идеалном случају би инфалција била кратког рока, а цене би се вратила у нормалу. Овај сценарио подразумева да ће компаније пронаћи начин да се унутар себе изборе са трошковима, било кроз смањење профита, што је готово незамисливо у свету у ком тренутно живимо, било кроз смањење трошкова (нпр. отпуштање радника, што је такође мало вероватно јер самим тим опада и производња те се враћамо поново на пад профита).
Након увођења мера штедње код учесника на тржишту, инфлација би се смањила и нестала, и да се успостави нова равнотежа понуде и потражње. Све ово је мало вероватно, јер ни у ком случају учесници на тржишту не реагују хармонизовано и последице једног решења отвореног тржишта би биле катастрофалне.
