НАЈВЕЋЕ "ЦРВЕНО БЛАГО" СРБИЈЕ: Малина доноси све више новца, забележен рекордан извоз у текућој години
Малинари се и поред тога суочавају са бројним изазовима
Овогодишњи род малине процењује се између 80.000 и 90.000 тона, 2021. годину обележила је највећа откупна цена до сада, која се у зависности од подручја узгајања кретала између 400 и 450 динара по килограму, повећана је вредност извоза, али се малинари суочавају са великим изазовима међу којима су приметан пад производње и мањи обим пословања, истакнуто је на састанку Групације произвођача свежег и замрзнутог воћа и поврћа у Привредној комори Србије.
ЗФ Сербиа отвара развојно-истраживачки центар у Новом Саду
ВЕЛИКЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ НА ЕВРОПСКОМ ТРЖИШТУ: Цена гаса ВРТОГЛАВО ПОРАСЛА, премашила 1.400 долара
ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ВАНРЕДНИХ РАСПУСТА ЗА ЂАКЕ? Зимски одмор трајаће 22 дана, а ево који су све нерадни датуми (ФОТО)
Пад производње последица је неповољних временских прилика, општег стања засада малина, квалитета садног материјала, дефицита стручног кадра и недостатка сезонске радне снаге, али и начина примене агротехничких мера и неконтролисане примене средстава за заштиту биља.
Током 2021. и 2020. године, како објашњавају прерађивачи и извозници малине, у свету је изражен значајан дефицит како малине, тако и осталог јагодастог воћа, који је превасходно условила огромна потражња изазвана пандемијом Коронавируса и знатно умањен род у осталим земљама које се баве овом производњом.
За десет месеци текуће године малина је из Србије извезена у вредности од 290 милиона евра за разлику од 2020. године када је за исти период вредност извоза износила 215 милиона евра.
И даље су водећа извозна тржишта за српску малину Немачка, Француска, Уједињено Краљевство, Белгија и САД, где се ове године постиже знатно већа цена него у европским земљама.
На састанку је посебно истакнуто да је овогодишњи раст цена према купцима у иностранству довео до мањег обима пословања, па чак и до губитка сталних купаца, што се може негативно одразити на потражњу у наредној години, јер су се неки купци определили за друге врсте воћа, пре свега прерађивачки сектор.
Компаније које су учествовале на састанку, а истовремено су највећи извозници малине из Србије, јединствене су у ставу, да је неопходно најпре утврдити реалне површине под засадима малине као и количине које се производе на годишњем нивоу. Ова година је указала да треба посветити посебну пажњу начину планирања производње у наредној години како би се благовремено припремили на могуће ситуације које могу настати из актуелних недостатака и високих цена ђубрива, раста цене енергената, радне снаге и осталих инпута не само у примарној пољопривредној производњи већ и у преради, паковању, али и транспорту робе.
Оно што је свакако поред цене окарактерисало овогодишњу сезону бербе и откупа малине, јесте и то да је примећен велики број нерегистрованих откупних места која су нелегалним откупом угрожавала и отежавала пословање. Истакнуто је да откупљивачи морају обратити посебну пажњу на остатке пестицида у плодовима, како би се избегли потенцијални проблеми у извозу.
Да би се предупредила ситуација слична оној коју је Србија имала са Норовирусом протеклих година, неопходан је потпуно другачији приступ теми Листе дозвољених средтава за заштиту биља као и њихове употребе и начина третирања плодова.
Учесници састанка сагласни су да с обзиром на годишњи прилив који се остварује извозом малине из Србије, треба уложити посебне напоре да се сачува како сировинска база, тако и партнерски однос са кооперантима.
У наредном периоду потребан је перманентан рад на унапређењу производње и пласмана малине што треба да буде задатак сваког учесника у овом послу у циљу креирања што бољег пословног амбијента за све, поручују привредници.
