Мартиновић за Радио Београд: Мере Владе Србије сачувале радна места
Рекордно ниска стопа незапослености исказана у другом кварталу од 7,3 процента свакако је позитивно изненађење за све нас, тим више што је у том квараталу привреда пословала под јаким дејством и утицајем епидемије и било је за очекивати да ће доћи до отпуштања запослених и губитка радних места, међутим то се није десило – изјавио је Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање (НСЗ).
Рекордно ниска стопа незапослености исказана у другом кварталу од 7,3 процента свакако је позитивно изненађење за све нас, тим више што је у том квараталу привреда пословала под јаким дејством и утицајем епидемије и било је за очекивати да ће доћи до отпуштања запослених и губитка радних места, међутим то се није десило – изјавио је Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање (НСЗ).
Гостујући у емисији Радио Београда "У средишту пажње", он је истакао да су економску стабилност и радна места одржале мере које је Влада Србије благовремено понудила послодавцима и које су они прихватили у великом броју.
ПАД БДП-а ВЕЋИ ОД 50 ОДСТО: Вирус нанео НЕЗАПАМЋЕНУ ШТЕТУ једној од највећих светских економија
ШТА АКО ДЕТЕ МОРА У САМОИЗОЛАЦИЈУ ЗБОГ КОРОНЕ? Стигао одговор на питање које мучи све ЗАПОСЛЕНЕ РОДИТЕЉЕ у Србији
АМЕРИЧКЕ МИЛИЈАРДЕ НА ВИДИКУ: Познато кад ДФЦ отвара канцеларију у Београду
-Преко милион запослених користило је ту помоћ, најпре три месеца у виду минималне зараде, а потом још два месеца 60 посто од минималне зараде. На тај начин су сачувана и радна места. Да тога није било, да је рецимо 10 одсто од тих милион људи изгубило свој посао онда би се то свакако одразило и на стопу незапослености и на регистар незапослених који се налази код Националне службе за запошљавање - рекао је Мартиновић.
Директор НСЗ је напоменуо да је у другом кварталу дошло и до повећања стопе неактивности зато што велики број људи није био у могућности да тражи посао имајући у виду ванредно стање, забрану или ограничавање кретања, па су људи били пасивни на тржишту рада.
-Самим тим број активних тражилаца посла је утицао на то да се делимично смањи и стопа незапослености. Али, није то кључни фактор када се говори о стопи незапослености јер да је дошло да отпуштања људи и до гашења радних места свакако бисмо имали другачије податке. У прилог стабилности и привреде и тржишта рада иде и чињеница да је број лица регистрованих на евиденцији НСЗ у овом периоду смањен и у односу на претходни месец и у односу на почетак године, односно март месец, и у односу на исти период прошле године - нагласио је Мартиновић.
Одговарајући на констатацију да у другом кварталу није смањена само стопа незпослености, већ и стопа запослености и то за 0,5 одсто(сада износи 48 процената), директор НСЗ је прецизирао да се стопа запослености смањила за лица која су радила у неформалном сектору, даке у тзв. сивој зони, док код лица која су радила у формалном сектору смањења није било.
-Гледајући показатеље и о стопи незапослености и броју радника који су отпуштени у многим земљама, ми смо сјајно прошли. Чак смо за 2.500 имали мањи број захтева за новчану надокнаду у случају незапослености у односу на март 2020. године- рекао је Мартиновић искрено признајући да је и сам у марту када нас је задесила епидемија био скептик очекујући да ће се на евиденцију НСЗ пријавити армија људи који ће остати без посла и да ће се морати посезати за неким другим изворима финансирања, али да се, захваљујући мерама Владе Србије, то није десило.
За стопу незапослености, гледајући по регионима, Мартиновић је рекао да је најмање у београдском региону, Војводини и западној Србији и Шумадији, док је највећа у југоисточној Србији, где се у последње време, ипак, бележи повећано запошљавање.
Мартиновић очекује да се економска стабилност одржи до краја године, у најмању руку и зато што до тада важи дејство мера и исплата које је Влада Србија понудила послодавцима.
-Видећемо како ћемо наставити у наредној години. Верујем да ће се стишати талас епидемије, мада су се послодавци већ навикли и на пословање у оваквим условима, запослени такође одлазе на посао у неким новим околностима, а развили су се и неки нови облици рада, као што је рад од куће.
Као важну тренутну активност Мартиновић је истакао Програм "Моја прва плата" што је још једна мера Владе Србије и одговор на последице епидемије. Овај програм окренут је ка младим људима са евиденције незапослених, без радног искуства, а што је врло честа препрека код запошљавања јер послодавци углавном траже лица са искуством.
-Очекује се да ће ова мера дати значајан ефекат с обзиром да је планирано да у програм буде укључено 10.000 младих са наше евиденције. До сада се у првој фази програма пријавило близу 800 послодаваца који су исказали тражњу за око 1700 извршилаца. Очекујемо да у наредном периоду процес пријава послодаваца буде динамичнији, да стигну пријаве и из јавног скетора и сасвим сам сигуран да ће, како је и предвиђено, на овај начин бити ангажовано око 10.000 младих људи - закључио је Мартиновић.
ОБЈАВЉЕНА ЛИСТА НАЈБОГАТИЈИХ ЉУДИ: Он је трећу годину заредом на првом месту, Трамп не стоји најбоље
"УДАР КОРОНЕ ЈЕ БРУТАЛАН" Хрвати у паници: Ако се деси једна ствар, то ће нас сломити и ДОКРАЈЧИТИ!
ПОТЕЗ МИЛИОНЕРА КОЈИ СВИ ПРЕПРИЧАВАЈУ: Смањио себи плату да би исплатио раднике, ево шта се догодило са његовом фирмом пет година касније
Куповина уџбеника је ноћна мора за све родитеље: На овај начин би нестали километарски редови испред књижара
ПЛАЧ МАЈКЕ БОЖЈЕ: Још ће да вам буде жао кад видите колико су Хрвати презадужени, нема им спаса
