МИЛОВАН ЈОВАНОВИЋ: Мини Шенген би обесмислио балканске национализме и ојачао ЕУ!
Јовановић оцењује да је и пре избијања епидемије постало јасно да кинески пројекат "Појас и пут" представља "највећу безбедносну претњу за ЕУ и њен демократски поредак".
- Мини Шенген, идеја о економском повезивању земаља Западног Балкана председника Србије Александра Вучића, обесмислила би балканске национализме, допринела хомогенизацији европског простора и ојачала и саму ЕУ, која је немоћна пред притисцима Русије, Кине и Турске на овим просторима - сматра новинар и политички коментатор Милован Јовановић.
Упознајте лепоте кањона Ђетиње: Незаборавна вожња новим кајацима, стазом дугом 900 метара
Компанија Нецтар прва пријавила производе за жиг "чуваркућа"
МК ГРОУП КУПИЛА ВИКТОРИЈА ГРУПУ: Милија Бабовић и компанија Апсара Лимитед остају мањински власници
Он истовремено оцењује, у ауторском тексту за европско издање Њузвика, да се бројни фактори у Европи и свету противе тој идеји, јер им није у интересу стабилан Балкан. Јовановић идеју "Мини Шенгена" назива храбром и визионарском идејом председника Србије, и, без дилеме, је види као највазнији пројекат од распада СФРЈ до данас, као идеју која је пробудила оптимизам и наду да деца на овом простору могу да имају сигурну будућност.
- Реализација "Мини Сенгена'' би допринела хомогенизацији европског простора и обезбедила реализацију европских слобода кретања људи, роба, капитала и услуга. То би обесмислио све балканске национализме, а притом и осназило ЕУ, која је немоцна пред притисцима Русије, Кине и Турске и која се не супротставља одлучно популистима који колаборирају са снагама, цији је једини циљ разарање европског јединства - наводи Јовановић.
Он истиче да се бројни фактори у Европи и свету противе овој иницијативи, јер њиховим интересима одговара да Балкан остане трајно нестабилно подручје, где никада неће доћи до суседског помирења и сарадње, истинске европеизације, дугорочног економског напретка, стабилности, мира, перспективе за и улазак свих дрзава у ЕУ. Европска унија, како наводи, "одавно посрће под лидерством лишеним визије и одговорности", а стање у којем се Унија данас налази описује као "најмизерније од њеног оснивања".
У тексту, као највеће кривце за то стање, поименце наводи Хермана Ван Ромпеја, Доналда Туска, Кетрин Ештон, Штефана Филеа, Жозе Мануела Бароза, Жан Клод Јункера, Дејвида Мекалистера, Федерику Могерини, Урсулу фон дер Лајен и Жозепа Борела. У том смислу, додаје да Западни Балкан, иако обухваћен европским простором, у овом тренутку нема опипљиву европску перспективу.
- Политичко слепило лидера ЕУ да земље Западног Балкана одбаце на зачеље приоритета омогућило је Русији, Турској и Кини да значајно повећају свој утицај на овом простору. Нису овога били свесни европски званичници у току последње деценије, назалост нису свесни ни дан данас - наводи Јовановић. Додаје да ЕУ годинама нема решења за бројне проблеме са којима се суоцава, да је постала "гломазни бирократски апарат", годинама паралисан корупцијом од стране контоверзних бизнисмена, ауторитарних политичара, сумњивих лоби група и компанија са Истока и са Запада.
Уз то, наводи да је обећање из Солуна 2003. да ће државе Западног Балкана постати чланице ЕУ остало само мртво слово на папиру, а да лидери Уније нису у стању да схвате и прихвате да је пример бивше Југославије од опште, а не само симболицне важности. Последично, став је Јовановића, опоравак европског пројекта није могућ без реинтеграције и ревитализације југословенског простора, уз опаску да је Југославија била претеча ЕУ, те да се данас види колико је процес распада Југославије био непотребан и дугорочно стетан.
Јовановић додаје да се хрватско председавање ЕУ, од кога се много очекивало, завршило потпуним фијаском, јер су на Самиту ЕУ - ЗБ, у Загребу 7. маја, по ко зна који пут су поновљене опсте флоскуле о европској перспективи које државама Западног Балкана и њиховим грађанима не значе ништа. Тај Самит види као још једну пропуштену шансу, јер ЕУ није прецизирала политику просирења са јасним временским одредницама. Управо због таквог односа Уније према земљама региона оне се све више и окрећу ка Русији, Кини, Турској.
- Уместо дебалканизације Балкана одвија се увелико балканизација Европе - подвлачи Јовановић и додаје да је популизам угрозио и Шенгенски споразум, чији је смисао управо да обезбеди људима неометано кретање по територијама других држава потписница. У осврту на кризу изазвану пандемијом Covida 19, за коју, каже, многи стручњаци приписују одговорност Кини,истиче да су САД и ЕУ потпуно неспремно доцекале удар вирус. Подсећа да су тензије између САД и Кине поцеле 2016. године, а сад су се додатно распламсале, што је довело до најниже тацке у односима САД и Кине, а сукоб се проширио на све сегменте њихових однога.
- Русија и Кина вешто су искористиле неслагање САД и ЕУ после терористичких напада 2001. године, да се неутралишу одметнути режими као главни спонзори и извозници тероризма. Улазак земаља источне Европе у ЕУ 2004. године, само је разводнио европске демократске капацитете и отворио нове путање руском и кинеском утицају. Руски стратешки притисак у истоцној и централној Европи одвукао је пажњу од политичке рецесије Вишеградске групе која је поцела да одбацује кљуцне европске вредности - наводи Јовановић.