Млади Београђани преселили се на село и развијају моћан бизнис: Подно Ртња ЛЕЖИ БОГАТСТВО! (ФОТО)
Ако је веровати легенди да ће се од смака света спасити само они који се затекну на Ртњу, онда ће неколико младих Београђана сигурно бити у тој срећној групи.
Можда не баш од смака света, али бежећи од градске вреве свакако, тек млади људи различитих занимања наставлили су живот у магичним пределима подно мистичне планине. Тако је село Врмиџа, поред Сокобање постало једно од ретких руралних насеља које је долијало пошасти данашњице – људи одавде не беже, него се досељевају и развијају свој бизнис.
Београд као центар научног света: "WORLD МИНДС" нам доводи неке од највећих СВЕТСКИХ УМОВА
"Турским током" гас ће потећи већ 2020. године! Србији 75 МИЛИОНА ЕВРА годишње од такси
Међу првима који су се одлучили да пркосе неки би рекли, здравим правилима логике, били су два млада Београђанина. Један, рођени Земунац, други, чиновник у Министарству спољних послова.
Први је са собом повео супругу, и развијају етно туризам, други је кравату заменио мотиком и прави зачине.
ПРАВО ЗЛАТО ЗА СРБИЈУ Од боровница може одлично да се заради, а важно је да знате ЈЕДНУ СТВАР!
Данас, када их питате исплати ли се кажу: "Не одустајемо". А ако бисте ви њиховим стопама, треба вам за почетак 50 евра, колико кошта ар земље у њиховом комшилуку.
Илија Травар је пре неколико година посао у министарству заменио кућом од блата. Купио је 80 ари земље и како каже само презиме му је одредило пут:
- Чиме бих се другим ја бавио него травама?
Посветио се Илија тако производњи органских зачина, почео је да меша најразличитије травке у оригиналне мешавине, од којих је једна и „оргета“, пандан и куне се, бољи зачин од "вегете".
– Све те моје мешавине, а има их три, су на бази лековитих биљки, и у једном гљива. Та три зачина су довољна за сва јела. Трудим се да направим специфичан производ који је здрав, а у исто време да није скуп. Да би то све било тако морао сам да се преселим овде – каже Травар.
Купио је земљу, затим и кућу од блата која је била скоро срушена. Сада је стрпљиво реновира али тако да задржи стари шмек.
- Живео сам у Белгији, Холандији, Београду...Посао ми је био добар, значио ми је, али у једном тренутку схватите да живите туђе животе, а не гледате шта је вама важно. Београд је пренасељен, људи ходају као зомбији, а више ни зараде нема. Овде недостају људи - прича Илија.
Додаје да има још неколико породица које би желеле да дођу али да се мало плаше опстанка. Како му се чини, као народ смо се одвикли од мотике.
- Немам радне снаге да ми помогне, а планирам да проширим органску производњу. Србија има капацитет за квалитетну храну, а на пример баш зачини су изумрли, а толико тога природа нуди.
Његов комшија, бивши Земунац Милош Нинковић, пре десет година са супругом је основао Ртањски центар здравог живота. Милош није имао ни 30 година када је град заменио селом, како није имао никакве коране из руралне средне, његова судбина потпуно је променила сценарио.
И он је, као и Ииља имао искуства са животом у иностранству. Некадашњи млади менаџер у малопродаји, сада има прави мали рај за све оне који би бег од свакодневице у велеграду потражили у природи.
– Промовишемо све идеје које су у складу са здравим животом, имамо гостинску кућу, салу од 40 квадратних метара где се држе предавања и вежбе, огромну ливаду – набраја Нинковић.
КОНАЧНО ОПИПЉИВО РЕШЕЊЕ! Овако изгледа понуда банке за конверзију дуга у швајцарцима
НОВИНЕ У СИСТЕМУ ЗАПОШЉАВАЊА: Прво план, па уговор о раду
А на ливади мрежа за одбојку, хлад од ораха, воћњак, кућица на дрвету, амбар претворен у салу у којој се држе часови за инструктуре све популарније летеће јоге. Часове држи Милошева супруга. Опрему праве сами, исту и продају, што је додатни извор прихода.
- Мора да се размишља широко, и да се, као што је обичај у Србији, бавите са више различитих ствари.
Њихова гостинска кућа прима осам особа, а по потреби они који желе могу да спавају у сали, на струњачама. Није ретко каже, и да комшије прискоче када треба конак.
Све су подредили здравом начину живота. Хлеб набављају од локалног млина, праве еликсир од коприве, продају мелеме и производе од природних састојака, а нама је пажњу привукао тоалет. Иако пољски, мириси се не осећају, а када завршите посао, уместо да пустите воду, проспете пиљевину.
ВЕЛИКА БОРБА У НАРЕДНЕ ДВЕ ГОДИНЕ! Нови ПРОГРАМ ДРЖАВЕ за сузбијање сиве економије
Ускоро нови дизајн новчаница од 100 и 200 евра: Ево да ли треба да мењате старе
Направили су и кућу од сламе, једну су реновирали, другу приградили. Целокупна инвестиција са све куповином била је 5.000 евра. Енергија планине, кажу они, даје печат животу у хармонији.
Овим младим Београђанима, који се више тако не осећају, циљ је да остану да живе у селу. Позивају младе да остану на својим огњиштима да се не селе, а за оне који желе да дођу имају савет да дају себи шансу. Услови ће се, кажу, наместити.
У прилог томе иде и чињеница да је земља у неким местима отишла у бесцење. Конкретно, у њиховом селу, ар се креће најчешће од 50 до 100 евра.
Ови млади људи су сведоци да се није изузетак да се мењају правила, да се на село не враћају само пензионери, него људи који заиста желе да развијају посао на селу.
Они су имали циљ - да промене прво свој живот, а онда да то промовишу даље. И успева им.
