Молбе привредника услишене: Држава СМАЊУЈЕ порез на плате! Разматрају се три опције

У Влади Србије размишљају да смање доприносе на терет послодавца и запосленог, али и да повећају неопорезиви део зараде који је сада 15.000 динара, сазнаје "Блиц".

Министар финансија Синиша Мали најавио је да ће држава смањити порез на плате од почетка наредне године и услишити молбе на којима привредници инсистирају више од деценије. Како сазнаје "Блиц", у Немањиној 11 већ су формирали радну групу која је почела да рачуна колико би укупно могло да буде смањено оптерећење на плату и у којим сегментима конкретно.

Тренутно разматрамо све могуће аспекте. Раде се пројекције и калкулише колико је могуће смањити појединачне намете. Извесно је да постоји могућност смањења доприноса на терет запосленог, смањења доприноса на терет послодавца, али и повећања неопорезивог дела зараде. Који део ће бити умањен или повећан и за колико зависи од слободних средстава у буџету. За сада је сигурно да простора за смањење има, али рачунамо колико је у буџету могуће ослободити новца - каже извор "Блица".

По садашњим наметима на рад Србија се са 63 одсто на просечну нето зараду налази мало испод просека земаља централне и источне Европе од 68 одсто. На сваких сто динара нето зараде радника, послодавци данас држави за доприносе и порезе практично плаћају 63 динара. Њихови конкуренти из Хрватске оптерећени су са 62 одсто, у Македонији је порез на зараду истовремено од 35 до 37 одсто, у Мађарској 42, Бугарској 20, БиХ од 20 до 25 одсто.

Фискални савет недавно је истакао да би доприноси на зараде у 2018. могли бити смањени за најмање два до највише 3,5 одсто. Како су оценили, буџетски простор од 15 милијарди динара омогућава смањење пореза и доприноса на зараде са 64 на 62 одсто. Већи буџетски простор од 25 милијарди динара омогућио би умањење пореза и доприноса на плате на чак 60,5 одсто. Растерећењем зарада, послодавци би вишак новца искористили за нове инвестиције, повећање плата или упошљавање.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије каже да оваква мера помаже и да се смањи рад на црно.

- Једно од решења може бити различити ниво опорезивања, тако да минималне плате буду мање опорезоване, а оне велике више. Многе земље су тако радиле - наводи Атанацковић.

Извор "Блица" каже да Министарство финансија и Пореска управа интензивно раде на убрзању повраћаја ПДВ и да би привреда прве ефекте могла да очекује већ од септембра. Законски рок за повраћај ПДВ је 45 дана.