Најбољи начин да платите мање кирију: Студенти користе ову методу и то им уштеди велику количину новца на месечном нивоу

Просечна цена стана у центру Београда, с једном спаваћом собом, износи од 600 до 1.100 евра  Гарсоњера од 14 квадрата на Врачару је оглашена на 500 евра месечног најма

Постоје сајтови за проналажење станова, али и цимера с којим ћете делити животни простор.

У Београду је тренутно смањена потражња за куповином станова, при чему новоградња бележи пад од чак 13 одсто, али зато не престаје интересовање за изнајмљивањем. То, заправо, и не чуди будући да велики број грађана или нема могућност за куповину или размишља краткорочно, ишчекујући пад цена.

Иако се у Србији станови и даље већински купују за готовину (нема препрека по питању кредита и услуга банака), није лако пронаћи стан на доброј локацији, просечне квадратуре и опремљености, а да има колико-толико приступачну цену. То је један од разлога зашто и даље има доста закупаца. Друга група су студенти, чији се број у Београду повећао с почетка јесени, пише Сасоманге.

Замах цимерства у Србији?

За разлику од тражње за куповином стана, која се према речима Иване Штрбац, шефице Одељења за процену непокретности РГЗ-а, све више помера из центра ка периферији – са закупом је мало другачије. Иако кирије јесу ниже у деловима удаљенијим од центра, подстанари неретко праве компромис, тј. спремни су да плате више како би били ближе центру, послу или разним садржајима које престоница нуди. То је посебно случај када више особа дели стан.

Рецимо, академце је у Београду, Новом Саду и Нишу – градовима са највећим бројем факултета – дочекало непријатно изненађење у септембру. Интересантно је повезати и скок цена закупа у деловима града где су најпопуларнији факултети, попут Вождовца (ФПН, ФОН, Саобраћајни факултет) или Звездаре – Вуковог споменика (Правни факултет, Машински факултет).

Осим „класичних“ сајтова за оглашавање некретнина, постоји и сајт cimeri.rs, где можете пронаћи стан какав желите, у Београду, Новом Сад, Нишу или Крагујевцу. Такође можете одабрати особу с којом ћете делити животни простор, а да то није ваш пријатељ или члан породице. На почетној страни ћете видети истакнуте огласе с поруком „тражим цимера“ и основним подацима о стану и особи која је дала оглас. Занимљиво је посматрати и како је економска криза унела друштвене промене, јер би цимерство неке у познијим годинама могло подстаћи и на међусобно зближавање. За друге пак оно остаје ствар интереса.

Слично је и у региону. Будући да је у Хрватску у последње време стигло и 50.000 страних радника, то је додатно утицало на цене закупа, али и промену начина становања. У Загребу је данас готово немогуће пронаћи стан за 300-400 евра месечно, а махом се траже станови од 35 до 60 квадратних метара. Док се за ове мање квадратуре можда пре одлучују студенти или страни радници, стамбене јединице од 100 квадрата и више углавном деле млађи запослени, који тек сада откривају „чари цимерства“.

Висине кирија пркосе паду плата

С обзиром на то да је највећа навала у Београду, због броја становника, величине самог града и могућности које пружа, оквирна цена закупа за стан је од 600 до 1.100 евра. То српску престоницу сврстава у ред средње скупих градова у Европи и, свакако, најскупљих у региону.

Ако направимо паралелу са светским метрополама, подаци Нумбеоа показују да је Београд негде при дну. Цене закупа су ниже у Москви, Загребу, Сарајеву, Подгорици, Кијеву или Буенос Ајресу, али су више у Љубљани, Бечу, Риму, Мадриду, Минхену, Амстердаму и Њујорку.

Ипак, треба имати у виду да станодавци у Србији имају слободну вољу да формирају цене, тако да ћете наићи на разноразне огласе: од стана величине 41 м² у улици Зорана Ђинђића по месечној цени од 850 евра, до гарсоњере на Врачару која има свега 14 квадрата, а издаје се за 500 евра.

Просечна српска плата засад успева да надмаши инфлацију, али не и кирије. Наиме, нека уобичајена формула би била да максимални износ закупнине по једном квадрату износи један проценат просечне нето зараде. Ако узмемо у обзир актуелну (августовску) просечну нето зараду, која износи 96.649 динара, то би значило да је један проценат око 966 динара. Кирија за стан од 60 квадрата би сходно формули била 57.960 динара, односно око 495 евра.

Може ли се законски ограничити цена кирије?

Иако неке европске земље, попут Аустрије, настоје да ограниче повећање станарине за већину грађана који немају свој дом, у региону то још увек није случај. Додуше, не може се са сигурношћу рећи да та пракса доноси резултате.

Овако функционише ограничење цене закупа у Немачкој, на основу којег цена најма не сме да пређе десет одсто просечне закупнине у окружењу, али се оно у пракси слабо спроводи: или градови немају органе који проверавају ту норму или сами подстанари не траже од станодаваца да се придржавају лимитираних цена станова, пренели су многи медији.

Иначе, кирије се рачунају у услуге, а ова ставка је у августу у Србији поскупела за око 15 одсто. „Ренте, које се рачунају као услуге и даље бележе изузетно високу инфлацију (око 15 одсто у августу), што се вероватно може објаснити приливом људи из Русије и Украјине“, рекао је недавно за Блоомберг Адрију Бранимир Јовановић, економиста у Бечком институту за међународне економске студије (WIIW).

У Београду су пре неколико година постојале иницијативе да се цена кирије двособног стана ограничи на 500 евра, али је тај предлог закона, који је предат народној Скупштини, остао у запећку. Један од фактора је недовољно регулисано тржиште издавања станова. Током 2022. године, према попису становништва, 123.000 људи изјаснило се да живи у туђим становима, али је порез за рентирање тих станова платило мање од 2.000 власника, писао је РТС пре годину дана.

Дакле, све и да Адриа регион буде „спреман“ за законску регулативу која прописује ограничене цене кирије, под знаком је питања како би се она спроводила у пракси и да ли би са собом повукла неке друге намете и обавезе – како станодаваца, тако и закупаца, пише Блумберг Адрија.