НАТО поставио своје циљеве: Црногорци су у једном већ премашили Хрвате

Издвајања за одбрану у Хрватској мања су и од оних у најмлађиој чланици НАТО-а, Црној Гори, показује најновија анализа. Према тим подацима, Хрватска је у прошлој години за обрану издвојила 1,38 одсто свог бруто домаћег производа (БДП).

У апсолутним бројкама, реч је о око 700 милиона америчких долара. С друге стране, Црна Гора је лани, уочи приступања НАТО-у, за одбрамбене сврхе издвојила 1,58 одсто БДП-а. 

Наравно, с обзиром да је далеко мања држава и привреда од Хрватске, црногорска издвајања за обрану у апсолутним износима су била и мања од наших, око 100 милиона долара, међутим њихов је удео у црногорском БДП-у ипак већи него у хрватском случају. 

По издвајањима за одбрану, и Хрватска и Црна Гора још увек су знатно испод НАТО циља од два одсто годишње. 

Штавише, Хрватска се по удаљености од тог циља налази негде у средини НАТО лествице од 29 чланица. Иза Хрватске су, по уделу издвајања за одбрану у БДП-у, Шпанија, Холандија и Албанија, која је у НАТО ушла када и Хрватска, а затим и Немачка, Данска, Словачка, Чешка, Мађарска, Канада, Словенија, Белгија и Луксембург, као и Исланд, о чијој обрани брине САД. 

С друге стране, испред Хрватске су по висини издвајања за обрану, односно по њеном уделу у БДП-у, САД, Грчка, Француска, Естонија, Турска, Пољска, Велика Британија, Португал и Норвешка, потом већ споменута Црна Гора, па Италија, Бугарска, Румунија, Литванија и Летонија. НАТО-ов лимит од два одсто издвајања за обрамбене сврхе лани су, према тој анализи, испуњавале само четири чланице - САД, Грчка, Француска и Естонија, док су Турска и Пољска биле само незнатно 'испод црте'. 

Анализа показује да ће до 2021. године потрошња за одбрамбене сврхе у свету највероватније расти.