НЕ СКАЧУ САМО ЦЕНЕ СТАНОВА: У Петроварадину права помама за индустријским земљиштем, хектар и 1,3 МИЛИОНА ЕВРА
У месту Петроварадин је постигнута рекордна цена индустријског земљишта
Да у Србији не расту само цене кућа и викендица, већ и индустријског и пољопривредног земљишта, сведоци су и најновији званични подаци.
Најскупљи хектар у прошлој години плаћен је 1,3 милиона евра, што је раст за 200.000 евра за годину дана.
ГОРИВО ПОНОВО 180 ДИНАРА? Ово нико није очекивао, цене нафте отишле у небеса, али то није оно најгоре
ЛУДА ПЛАНЕТА: Француски винар патентирао вино посвећено ковиду 19, етикета је "посебна прича"
СРПСКЕ ДАМЕ СУ УСПЕШНЕ ПРИВРЕДНИЦЕ: Највише предузетница у Нишу, а ево који региони прате у стопу
Није цена једино што се променило. За разлику од претходних година када је најскупље индустријско земљиште продавано у околини Београда, у 2020. години највише је плаћен хектар земље код Новог Сада.
У месту Петроварадин је постигнута рекордна цена индустријског земљишта - квадрат је продат за 130 евра, односно 1,3 милиона евра по хектару.
А Нови Сад и околина је управо дестинација која је последњих година све омиљенија великим инвеститорима чији бизнис захтева и озбиљну површину и добру инфраструктуру.
И с друге стране, све више радова на инфраструктури и све већа спремност да се прилагодимо потребама компанија које хоће да улажу, аргумент је да би хектари могли почети да вреде право богатство широм Србије.
Најниже цене
Најјефтиније земљиште могло се купити у Сјеници и Алексинцу и то по цени од 10 евра по ару. Јефтино се могло проћи и у Шапцу, Младеновцу, Обреновцу, Јагодини, Параћину, Прокупљу и Бору, где је минимална цена износила 11 евра.
Сем тога, по цени мањој од 20 евра за ар куповало се земљиште у Сопоту (12 евра), Горњем Милановцу (13), Књажевцу (13), Сокобањи (15), Ваљеву (15), Крагујевцу (16), Лесковцу (16), Гроцкој (17), Крушевцу (17), Чачку (17), Лазаревцу (18), Бајиној Башти (19) и Зрењанину (19).
Шимановци надомак Београда несумњиво су годинама били на трону када говоримо о цени хектара. Добру позицију имају и данас, али је списак пожељних дестинација за инвеститоре додатно проширен.
Шимановци следе Петроварадин са ценом од 1,1 милион евра по хектару, а право изненађење је Ваљево које се нашло тик до ове војвођанске вароши. А Ваљево је управо град одакле нам у новије време стиже све више вести о новим улагањима.
Регион Старе и Нове Пазове, те шири појас Инђије, такође је на доброј цени.
Према речима Горана Родића из Грађевинске коморе Србије, цене индустријског земљишта свакако расту, не само у околини Београда и Новог Сада већ и у целој Србији, а томе највише доприноси развој инфраструктуре и градња ауто-путева.
- Индустријско земљиште је заправо велики бизнис. Инвеститорима који рецимо праве фабрику је битно да знају све одлике тог земљишта, а за локацију где ће се одлучити, утиче и индустрија којом се баве, али и опремљеност самог земљишта. Онде где земљиште има рецимо пут, воду и струју, цене су далеко више од оних где би сами инвеститори морали то све да обезбеде - објашњава Родић.
Он наводи да је висока цена индустријског земљишта у Новом Саду вероватно последица доласка фабика које се баве развојем високе технологије, те се у том подручју може очекивати још сличних фирми које послују у области софистицираних технологија, а одговара им такво индустријско земљиште.
- Цену земљишта диктира свакако локација. Јасно је да је земљиште у зони Београда и Новог Сада свакако скупље и због близине радне снаге, него у зонама где би сутра радницима морали да плаћају даљи пут на посао - наводи Родић.
За стамбену градњу од 10 евра до 80.000 евра по ару
Како се наводи у најновијем извештају Републичког геодетског завода (РГЗ), у 2020. години је 45 одсто прометованог грађевинског земљишта имало површину од два до 10 ари, 43 одсто већу од 10 ари, осам одсто су површине до два ара и три одсто чине промети површине преко једног хектара.
И овај извештај је показао да цене грађевинског земљишта у Србије имају широк распон који је посебно изражен код грађевинског земљишта намењеног за стамбено–пословну градњу. Анализа коју је спровео РГЗ показала је да оне износе "од минималних 10 евра по ару до више од 80.000 евра по ару.
