Немамо море, а зарађујемо милионе од МОРСКЕ РИБЕ
Захваљујући лососу и туни које српске фирме увозе из Норвешке, Индонезије и Шпаније, па после прераде извозе на Запад, извоз рибе из Србије, у односу на 2017. годину, повећан је за око 55 одсто, а у поређењу са 2016. годином остварен је скок од чак 88 одсто!
Због јефтине радне снаге и знатно мањих трошкова производње, око 15 српских компанија дошло је на веома профитабилну идеју.
Јахорина осваја аустријско тржиште
Претходно увезену квалитетну морску рибу прерађују и пласирају на тржишту западних земаља.
Од тог бизниса су током 2017. године остварили зараду од око 17,6 милиона долара!
ПОДРШКА COCA-COLA СИСТЕМА НАРОДНИМ КУХИЊАМА – ОДГОВОРНОСТ НА ДЕЛУ
- Прерадни капацитети раде пуном паром. Производе се високо квалитетне врсте производа: филети лососа, разни намази, паштете од туне и лососа, а извози се на захтевно европско тржиште, које је у могућности да плати такву врсту производа. То је веома сигуран посао - каже у изјави секретар у Удружењу за сточарство у Привредној комори Србије Ненад Будимовић.
И Србија од тога има велике бенефите кроз запошљавање радне снаге, прилив од пореза, раст извозног потенцијала и већи прилив девиза.
За разлику од српске прерађивачке индустрије, која је у успону, производња слатководне рибе је у паду.
- Производња слатководне, шаранске врсте рибе у Србији је у паду јер је скупа, није довољно уређен сам процес производње и због тога нисмо конкурентни са ценом. Истовремено, ни земље ЕУ нису заинтересоване јер је потрошња слатководне рибе много мања него потрошња морске - објашњава Будимовић.
Наше компаније које се баве узгојем шаранске врсте рибе углавном су заступљене на домаћем тржишту и њихов потенцијал се највише исказује у време поста и крсних слава. У Србији је, иначе, потрошња рибе око 2,5 килограма на годишњем нивоу, па се по том параметру налазимо на дну лествице.
- У производњи слатководне рибе постоји доста проблема. Пре свега, закуп државног земљишта могао би да буде реализован у много већем проценту. Постоји око 200 хиљада неискоришћених утрина које би могле да се претворе у рибњаке - истиче Будимовић.
ЕКОНОМСКИ ШОВИНИЗАМ! Приштина позива на бојкот српских производа мимо свих међународних прописа
Он додаје да је за раст производње потребно уредити и цену воде, односно водних доприноса, како би наша производња била рентабилна и са вишим фазама прераде нашла место на захтевном тржишту ЕУ.
