Велика Британија се припрема за отварање првог рудника литијума

У британској регији Корнвол почело је са радом демонстранционо постројење за прераду литијума, што је осам година од најаве пројекта, први видљиви корак ка отварању рудника. Пројекат је покренула стартап компанија Цорнисх Lithium, коју је основао рударски инжењер Џереми Vrathol, а подржала га је државна Британска банка за инфраструктуру и водеће рударске компаније.

Налазиште се налази у регији Корнвел која је некада била глобални центар рударења али је након гашења последњег рудника постала једна од најсиромашних области у земљи. 

Почетком ове године у британској регији Корнвол почело је са радом демонстранционо постројење за прераду литијума, што је на путу отварања рудника први видљиви корак након што је готово осам година раније, стартап Цорнисх Lithium покренуо причу о експлоатацији тог минерала у Уједињеном Краљевству. Судећи по предвиђеној динамици да се са комерцијалном производњом крене крајем 2025. или почетком 2026. године, то ће бити први рудник литијума у тој земљи, вероватно и први у Европи, а свакако јединствен јер је предвиђено да се минерал вади и из термалних вода али и из стена, по две методологије за које се тврди да су зелене.

Оснивач стартапа, Џереми Vrathol, рударски је инжењер који је по окончању студија на чувеној рударској школи Цамборне, неколико година провео у афричким рудницима а потом се преорјентисао на инвестиционо банкарство. Из те лагодне позиције крајем 2016. упустио се у неизвестан пројекат којим би у област Корнвола вратио традицију рударења.

Британски медији су од почетка пратили развој пројекта, а нарочито је обиље текстова са готово романтизираном историјом инвестиције, изашло током прошле године. The Business Магазине је средином новембра (не случајно, јер је пројекат управо превазишао финансијску кочницу ступајући у конзорцијум са моћном рударском компанијом Имерис), подсетио на период настанка и развој идеје настале једне фебруарске вечери када је Џереми Vrathol гуглајући уочио неколико историјских референци на литијум у Корнволу. Пошто је познавао регион и схватио геолошки феномен, могао је да процени ширину лежишта.

Шта се крије испод корнвелских фарми

-Џереми је почео да обезбеђује уговоре о правима на литијумске минерале од прилично збуњених локалних земљопоседника (који тек треба да цене шта би могло бити под њиховим имањима) - писао је тај магазин додајући да је почетком 2017. Vrathol дао оставку на посао инвестиционог банкара и основао Цорнисх Lithium. Већ је имао довољно споразума са земљопоседницима – власницима права на минерале да прикупи око два милиона фунти за даља истраживања у која су се укључили и искусни инвеститори у рударству.

Како је то био период све израженијег наратива о климатским променама, нултој емисији угљен диоксида и покушаја да се нађу ближе локације за производњу критичних метала неопходних у “зеленој транзицији” а која се сада увозе са далеких дестинација, нужно разумевање Цорнисх Lithium је нашао и код институционалних инвеститора – државне Британске банке за инфраструктуру. Уз то, прикупљању средстава су се придружили један од највећих светских инвеститора приватног капитала, The Енерги & Минералс Гроуп ( ЕМГ) као и водећи инвеститор у технологији метала TechMet.

У тој првој фази прикупљено је 67 милиона долара што је била почетна сума неопходна за истраживања и део је већег пакета од 210 милиона долара којима би се убрзала реализација пројекта, док би коначна рачуница за његово покретање износила 728 милиона долара. Процењује се да би до краја деценије, уколико се испуне планови, рудник у Корнволу могао да испоручује на годишњем нивоу 20.000 тона литијума што је довољно за батерије 500.000 електричних возила, или трећину укупне британске производње аутомобила.

Али, средином прошле године планови су доведени у питање па је носилац пројекта, Џереми Vrathol објавио да ће све пропасти уколико се не пронађу додатна средства. Недуго потом, Цорнисх Lithium је засновао конзорцијум са компанијом Имерис што је решило питање финансија.

Два извора, један пут

Медији се, у текстовима о овом пројекту, готово редовно присећају да историја рударења у том региону почиње још у бронзаном добу, пре 4.000 година, да је интензивнија експлоатација пре свега порцеланске (кинеске) глине почела пре 2.000 година а да је процват те гране био у 18. веку када “Корнвол био центар рударског света” јер се из разних јама вадило хиљаде тона калаја, бакра, порцуланске глине, сребра, цинка – чак и арсена. Међутим, наводи The Business Магазине, “када је постало јефтиније увозити калај и бакар него га копати из земље, рударска индустрија је прилично задрхтала и стала. Последњи рудник калаја у Корнишу, South Црофти, коначно је затворен 1998. године”.

Раритет британског пројекта је то што ће се литијум добијати из два извора. У првом моменту било је очигледно да га има у геотермалним водама, “корнволској сланици”, па су већ настале прве бушотине које сежу до чак 2.000 метара дубоко у земљу, пружајући истовремено податке и саставу стена испод површине земљишта. Тако је утврђено да се значајне количине налазе и у чврстим деловима тла а то је постало актуелније након сазнања да се у том крају налази стари подземни рудник у коме се током Другог светског рата вадио и литијум. Примарно, он је био отворен за ископавање порцеланске глине и радио је све док се није “ударило” у чврсти слој стена. А управо су те стене сада предмет занимања јер се у њима садржи значајна количина критичног метала.

Тако је други пројекат заправо браунфилд инвестиција јер ће се активирати ревитализацијом старог копа и његовим прилагођавањем савременој методологији ископавања. Предност која је у оба случаја обезбедила ниже трошкове је то што постоји добро очувана стара инфраструктура, приступни путеви и железница до локације рударења. У Цорнисх Lithiumu тврде да су “фокусирани на иновативне методе екстракције за производњу чистог литијума, уз ниску потрошњу воде и енергије”, јер између осталог, на локацијама где су планирана постројења, има обиља сунца и ветра. Уз то, процес издвајања литијума из термалних вода подразумева њихово загревање до температуре од 70 до 80 степени Целзијуса, па су из компаније најавили да ће та топлота моћи да се користи за грејање у околним индустријама и насељима.

Иначе, британски медији су доста наклоњени овом пројекту, посебно локални јер у том послу виде излаз за читаву регију која је после гашења последњег рудника доспела на листу најсиромашнијих у Краљевству. Са доста симпатија је примљена и информација да су геолози Цорнисх Lithiuma у великој мери користили изненађујуће прецизне мапе рудника те регије из викторијанског доба па је на порталу градског Cornwall ливе изашао чланак под називом “Како духови корнвоских рудара помажу новој литијумској револуцији”.

У најави још три рудника у Европи

Рударска компанија Имерис, која је са британским стартапом Цорнисх Lithium ушла у конзорцијум за отварање рудника у Корнволу, ради и на пројекту отварања рудника литијума у средишњој Француској. У Европи су, осим тога, у фази почетних пројеката још два лежишта, једно у аустријским Алпима а друго у северној португалској регији Барозо.

Извор: Србија Данас/Н1