ВЕЛИКА КРИЗА ДРМА ЕВРОПСКУ УНИЈУ: Несташича кључних лекова и у Хрватској
Кад се осећате болесно, последња ствар која вам је потребна је да идете од једне до друге апотеке у потрази за основним лековима, попут сирупа за кашаљ или антибиотика
Многи људи широм Европе – укључујући Хрватску, али и Северну Македонију и самопроглашену државу Косово – суочени са посебно тешко зимском сезоном вируса и приморани су управо то да раде.
Од краја 2022. земље Европске уније пријављују озбиљне проблеме око набавке одређених важних лекова, а већина сада доживљава несташицу.
КРИЗА ДРМА ВЕЛИКУ БРИТАНИЈУ! Тржиште под огромним притиском - купци дижу руке од некретнина
КРИЗА ДРМА НЕМАЧКУ! Министарка одбране дала оставку, Шолц шокирао реакцијом (ФОТО)
НАСТАВЉА СЕ КРИЗА КОПЉАНИКА: Нови кикс Тадићевог Ајакса
Према истраживању Фармацеутске групе ЕУ (ПГЕУ), која представља апотеке у 29 европских земаља – укључујући чланице блока као и Турску, Норвешку, Косово, Северну Македонију – скоро четвртина земаља пријавила је несташицу потребне количине за више од 600 лекова, док је 20 одсто пријавило недостатак 200-300 лекова. Чак три четвртине земаља реко је да су несташице ове зиме биле веће него пре годину дана. Групе у четири земље су рекле да је несташица повезана са смртним случајевима.
"Црвени аларм" у Хрватској
У Хрватској, “Јутарњи лист” пише да је у апотекама “црвени аларм” и да је већ критично стање са једним важним леком а да нема ни заменског. Апотекама тренутно недостају бројни лекови, а критична је ситуација с “литалиром”, којим се третира хронична мијелоична леукемија и за којег нема заменског лека, наводи лист. Додаје се да према ХАЛМЕД-у, хрватској Агенцији за лекове и медицинске производе, нема критичне несташице ниједног лека и доступне су заменске терапије, али да је ситуација у апотекама ипак другачија.
Нема “аугментин” ни “клавоцин” сирупа, “хајзара” за лечење есенцијалне хипертензије код болесника код којих се крвни притисак не контролише добро само лосартаном или хидроклоротиазидом), “пропранолола” од 40 мг, “тобрекс” капи и масти, пише “Јутарњи лист”. У јеку сезоне вируса, у Хрватској је тренутно несташица и “максфлуа”, наводи Index.hr. У несташици су и шумеће таблете “лупоцет 1000”, а “далерон” 500 мг таблете и “далерон” 120 мг/5мл орална суспензија нису доступни од прошлог лета из “комерцијалних разлога”. Несташица је и “оспамокса”, “бетаклава”, “зината” и “декортина” који се, између осталог, користи код болести плућа и бронхија, наводи портал.
Апсурдне ситуације
Из ХАЛМЕД-а кажу да је на хрватском тржишту доступно готово 3.500 одобрених лекова, али да се сваки повремено може наћи у несташици. Наводи хрватске агенције да нема критичних несташица доводе до апсурдних ситуација.
-На пример, родитељ оде увече у Хитну са дететом и лекар му пропише “аугментин” сируп којег тренутно нема, али на ХАЛМЕД-овим страницама није написано да је несташица па апотекар не може да му изда заменски антибиотик него родитеља мора да упути по нови рецепт за други лек – рекла је “Јутарњем листу” председница Хрватске лекарске коморе Ана Солдо.
Даље у ЕУ, у Белгији су власти известиле о дефицит скоро 300 лекова. У Немачкој је та бројка 408, док се у Аустрији тренутно више од 600 лекова не може купити у апотекама. У Италији је та листа још дужа, са преко 3.000 лекова, иако су многи од њих различите формулације истог лека, пише “Политико”.
Лист наводи да су у дефицит антибиотици, а посебно “амоксицилин” који се користи за лечење респираторних инфекција. Других класа лекова, укључујући сируп за кашаљ, “парацетамол” за децу и лекове за крвни притисак, такође недостаје.
Зашто се ово дешава?
“Политико” пише да је у питању комбинација пораста потражње а смањене понуде.
Сезонске инфекције – пре свега грип и респираторну синцицијалну вирусну инфекцију (РСВ) – почеле су рано и снажније него иначе. Такође постоји неуобичајено избијање болести грла стрептококе А групе код деце. Стручњаци сматрају да је неуобичајено висок ниво активности боелсти повезан са слабијим имуним системом који више није упознат са клицама које нас окружују у свакодневном животу због изолације током пандемије.
Ова тешка зима је након пар мирних година – са изузетком ковида – ухватила неспремне произвођаче лекова, наводи лист. Инфлација и енергетска криза такође погађају фармацеутске компаније што утиче на снабдевање.
Како реагују државе?
Несташице су навеле неке земље да закоче извоз како би заштитиле домаће снабдевање. У новембру је грчки регулатор за лекове проширио листу лекова чија је препродаја другим земљама – позната као паралелна трговина – забрањена. Румунија је привремено обуставила извоз одређених антибиотика и дечјих лекова против болова. Раније овог месеца је Белгија објавила уредбу којом дозвољава властима да зауставе извоз у случају кризе.
Немачка влада разматра промену закона да олакша захтеве за набавку, јер се тренутно захтева од здравственог осигуравачких кућа куповина најјефтинијих лекова, што концентрише снабдевање у рукама неколицине најконкурентнијих произвођача. Нови закон обукватио би куповину лекова од више добављача, укључујући оне скупље.
Грчка повећава производњу лекова због несташице. Холандија је недавно увела закон којим се од продавца тражи да држе шестонедељне залихе да премосте несташице, док влада у Шведској предлаже слично.
"Средиће се само од себе"
“Политико” наводи да би, теоретски, ЕУ требала да буде спремнија него икад да се обрачуна са кризом у блоку. Недавно је унапредила законодавство како би се бавила здравственим претњама, укључујући недостатак фармацеутских производа. ЕМА, Европска агенција за лекове, је добила проширена овлашћења да надгледа несташице. Основана је и Здравствена управа за хитне случајеве и одговор (ХЕРА) која има овлашћење да изађе на тржиште и купи лекове за читав блок.
Али, не сматрају сви да је ситуација већ толико лоша – прошлог четвртка је ЕМА одлучила да не тражи од Европске комисије да прогласи “великим догађајем” недостатак “амоксицилина” – док дурги верују да ће се ситуација временом поправити.
-Мислим да ће се то средити само од себе, али то зависи и од врхунца инфекција. Ако смо достигли врхунац, снабдевање ће убрзо сустићи (потражњу). Ако не, то вероватно није добар сценарио – рекао је Адријан ван ден Ховен, генерални директор удружења Лекови за Европу.
