НИШЛИЈА НАПРАВИО РОБОТА-ПАСТИРА: Да ли ће овце чувати САЈБЕР ЧОБАНИ на пашњацима наше земље
Спој технологије и традиционалног сточарства.
Како су и даље мирољубиви и нису покорили човечанство, роботи ових дана усисавају куће, помажу у пољопривреди и разним облицима индустрије. Међутим, роботи би ускоро могли да се појаве и на пашњацима. Прво на српским, а затим и на другим ливадама у свету.
Нишлија Душан Крстић је осмислио прототип робота-пастира, који ће уместо људи моћи да изводи стоку на испашу.
СНАЛАЖЉИВИ СРПСКИ ТЕКСТИЛЦИ: Преоријентисали се на производњу маски, сада шију и за извоз
ЗЛАТНИ ПОСАО СРБИЈЕ: Држава даје милионе, а време зрења нам даје ОГРОМНУ ШАНСУ на тржишту ЕУ
ПОМОЋ У ПРАВИ ЧАС: Из државне касе стижу МИЛИЈАРДЕ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ
- У Србији и у свету нема довољно пастира, а с обзиром на потражњу меса и млечних производа и услове којима су животиње подвргнуте, не постоји ствар која нам је потребнија од робота који би чувао овце - каже Крстић.
Иако је реч о модерном технолошком достигнућу, Крстић је робота пастира осмислио како би се вратио старим начинима узгоја стоке.
Како објашњава Крстић, људи су још од неолита стоку чували на један начин, када су пастири изводили животиње на испашу. Доласком индустријске револуције, уз све већу потражњу меса и млечних производа, стока је полако са ливада прелазила у штале.
- Животиње смо затворили у штале, учинивши их непокретним, гојазним и болесним, док смо почели да их хранимо житарицама и другим намирницама које иначе не би конзумирале када би имале траву - каже Крстић.
Стока мора да се води на испашу, како због здравља тих животиња, тако и због квалитета производа које дају, који се такође одражава на здравље људи који ту храну узимају. Међутим, како би овце и друге животиње безбедно проводиле време напољу, потребни су пастири - а њих је, по свему судећи, све мање, тврди.
Водећи се мантром "ако не можеш да нађеш пастира, направи себи једног, вештачког", Крстић је осмислио робо-шепарда (робо-схепхерд).
Крстић је његово идејно решење презентовао Машинском Факултету у Нишу и компанији Цоминг Цомпутер Енгинееринг из Београда. Убрзо је формиран конзорцијум и кренуло се са израдом пројекта. Конзорцијум, чији је носилац Цоминг, у јуну 2019. године добио је највећи грант Иновационог фонда Републике Србије за сарадњу науке и привреде, за израду иновативног роботског решења и пласман на тржиште.
- До јуна би требало да буде готов први прототип, а до следеће године би се радила евалуација робота пастира - каже Крстић.
Како објашњава, робот је осмишљен да се креће по терену, чува стоку од предатора, води рачуна да животиње не залутају или не пасу превише траве на некој ливади.
- Дакле, у питању је контролисано кретање животиња по различитим теренима по унапред планираним рутама - објашњава.
Крстић додаје да ће први прототипи бити људски навођени, како системи за савладавање препрека још увек морају да се тестирају, али очекује да финална верзија буде потпуно самостална и да може да замени правог пастира.
- Робот ће моћи да одведе стоку на тачно одређену ливаду, склони је у хладовину у тренуцима када је јако сунце и врати у шталу у одређено заказано време. Робот се тренутно пуни уз помоћ струје, али ће ускоро имати и соларно напајање - каже Крстић.
Како бринемо о здрављу животиња, морамо да бринемо и о ливадама и пашњацима на којима те животиње бораве, сматра Крстић.
- Постоје модерни начини узгајања, покрети у свету који се баве тзв. регенеративном испашом и који се залажу да се биљке и животиње споје на квалитетан и паметан начин. Уколико животињама оградите два квадратна километра пашњака и пустите их на испашу, оне ће временом уништити то пространство које ће постати неупотребљиво. Тако нешто се већ дешава у Европи и другим земљама - објашњава.
Са друге стране, робо-шепард ће моћи да одводи стоку на различите локације у зависности од дана. Трава ће се тако обнављати, природно се одржавати квалитетније, док ће сточари паметније користити пашњаке.
Крстић истиче да ће поред продаје робота, постојати и могућност изнајмљивања.
-За онолико новца колико бисте плаћали пастире, можете да изнајмите робота. Уместо да платите седам пастира, и исто толико паса, можете имати једног робота. То ће бити много привлачније државама у којима је скупља радна снага - каже.
Крстићева основна жеља је да се робо-пастири производе у Нишу, његовом родном граду. Волео би да се роботи праве у обновљеној Машинској и Електронској индустрији, одакле би се даље извозили. Како каже, има велике амбиције, чак и да нишки роботи прошетају по страним пашњацима.
- Било би добро када би министарства пољопривреде издвојила средства и набавила роботе за руралне крајеве у којима нема људи, како би се животиње водиле по природи. На тај начин би по једно домаћинство могло да чува више хиљада оваца - каже Крстић.
Иначе, пројекат робота-пастира финансијски је подржан кроз Програм сарадње науке и привреде Фонда за иновациону делатност из буџета Србије са раздела Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у оквиру Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања (споразум о зајму са Светском банком).Како су и даље мирољубиви и нису покорили човечанство, роботи ових дана усисавају куће, помажу у пољопривреди и разним облицима индустрије. Међутим, роботи би ускоро могли да се појаве и на пашњацима. Прво на српским, а затим и на другим ливадама у свету.
КИТОВИ СНИМЉЕНИ У ЈАДРАНСКОМ МОРУ "Као да је шлепер изронио из воде" (ВИДЕО)
НАЈВЕЋЕ ПЛАТЕ ИСПЛАЋЕНЕ У ПРИБОЈУ: Нови инвеститори траже образоване и стручне кадрове
ГОРИВО НИЈЕ БИЛО ЈЕФТИНИЈЕ ЈОШ ОД 2015: Литар бензина 125 динара - ове недеље још једно СНИЖЕЊЕ
КОЛАПС АМЕРИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ: Трећина грађана остала без посла и новчаних прихода због пандемије?!
СРБИ МАСОВНО БЕЖЕ ИЗ ГРАДОВА ЗА ПРВИ МАЈ: У неким насељима је немогуће наћи викендицу, цене отишле у небо!
Многи су добили ВЕЋЕ РАЧУНЕ за струју, ево шта је ГЛАВНИ РАЗЛОГ: Стигло објашњење из ЕПС-а
