НИШТА НИЈЕ РАДИО А ДОБИЈАО ЈЕ 560 ЕВРА МЕСЕЧНО ОД ДРЖАВЕ: Ево како сада живи "заморче" економског експеримента
Ако људи имају доходак, макар не радили ништа, посветиће се усавршавању и упустити у пословне изазове.
То је била идеја у Финској. Показало се ипак да запосленост није порасла, али да су стрес и несигурност опали.
"Заморче" - тако је Туомас Мураја описао себе у наслову своје књиге.
ЦЕНЕ НАФТЕ ПОНОВО ПОРАСЛЕ: Већ пету недељу заредом иду узлазном путањом
Вучић открио: Од 4. јуна креће исплата минималаца за предузећа
Улазак у Грчку ће зависити од аеродрома, а не од држављанства путника: ЕВО КАКО СТОЈИ СРБИЈА по том питању
Он је, наиме, био део финског експеримента у којем је 2.000 незапослених грађана током две године примало загарантовани основни доходак од 560 евра месечно. Тај новац би стизао на рачун без икаквих услова, пише Дојче веле (DW).
Мураја је слободни новинар који се мучио да нађе стални ангажман, ишао на обавезне курсеве Агенције за запошљавање, каткад зарађивао скромне хонораре и уз то примао социјалну помоћ. А онда је чуо да ће бити "заморче".
- Било је то право олакшање јер сам се отарасио читаве бирократије - сећа се он.
- Више нисам морао да попуњавам формуларе или идем на предавање где нас уче како да напишемо животопис и слично. Коначно сам могао да се концентришем на посао, а то је писање књига и чланака - објашњава.
У две године је Мураја објавио две књиге, написао бројне новинске чланке и конкурисао за осамдесетак радних места. Позитивна искуства имали су и други са којима је причао пишући књигу "Заморче основног дохотка".
Једна дама испричала је да је коначно покренула свој кафе, знајући да ће имати основни доходак чак и ако посао не крене добро. Један свршени студент је рекао да је могао да оде и на лоше плаћене праксе како би стекао искуство.
Ипак, фински експеримент ни код куће ни у иностранству није изазвао превелико интересовање за идеју да сви грађани имају основни доходак. Неки новински извештаји означили су експеримент као "пропао". Али након што је овог месеца објављена студија о подухвату, извештавање је постало нијансираније, пише DW.
Мине Јикано, истраживач на Институту за социјално осигурање који је спровео студију, одбацује тврдње да је експеримент омануо.
- Рекао бих да је био успешан - наводи Јикано.
- Истина је да на крају не можемо видети велики ефекат по запошљавање. Али није фер говорити да је експеримент пропао - каже он.
Налази су засновани поређењем 2.000 незапослених који су током целе 2017. и 2018. године примали по 560 евра и 173.000 других незапослених који нису имали овај безусловни доходак. Испоставило се да је тек незнатно више људи из прве групе нашло посао током овог периода.
Са друге стране, значајна је била разлика у осећају среће. Људи са основним дохотком су у просеку осећали далеко мањи ниво несигурности и стреса.
- Када је задовољство веће, људи имају боље шансе да нађу посао. Послодавци их посматрају као способније - каже Јикано.
О томе извештава и аутор књиге Туомас Мураја.
- Најважније је да су се они који су имали основни доходак осећали ментално боље. Када си обезбеђен и слободан, осећаш се боље.
Но политичари превасходно желе да знају да ли се основни доходак економски исплати. На то указује и професор економије Бернхард Нојмеркер из Фрајбурга, који подржава идеју основног дохотка.
- Политичари су несигурни, лако налазе аргументе попут оног да би се сви улењили ако би имали безусловни приход и да се то не може финансирати. И ту се завршава свака дебата.
Нојмеркер верује да би једино притисак јавности могао да доведе до промена, посебно током кризе изазване пандемијом.
- Криза нам је показала проблеме традиционалне и, ја бих рекао, застареле државе социјалног старања. Рекао бих да ваљано организован основни доходак у јеку дигитализације и криза, може да буде обећавајући и одржив модел модерне тржишне економије - додаје овај економиста.
Финска планира да настави са експериментима на овом пољу. И другде се понешто дешава - Шпанија је понудила неку врсту основног дохотка свима који су због кризе остали без посла. Кенија је покренула 12-годишњу студију. Број "заморчића" расте, наводи DW.