КАКВА СУ ПРАВИЛА АКО УЗМЕТЕ ДРЖАВНУ ЊИВУ? Само уз посебне услове - закуп на 15 година
Правилна агротехника и поштовање рокова сетве предуслов су за добре приносе.
Годинама су се у појединим општинама у Србији пољопривредници жалили да се лицитације за државно пољопривредно земљиште одржавају касно, некад чак у априлу или мају. Истицали су да због тога немају времена да добро припреме њиве, као и да се на тим парцелама дуго не сеју поједине културе. Пракса издавања тог земљиште на годину дана није се показала као добра, оцењују надлежни, због чега је омогућено давање закупа на дужи период - до 15 година.
ШТО ЈЕ БАБИ МИЛО, ТО ЈОЈ СЕ И СНИЛО? Кривокапић: До 2025. плата 1.000 евра, индустријски комбинат на северу земље
СРБИЈА ДОБИЈА НОВИ ИЗГЛЕД! Све смо ближи обилазници око Чачка - братска Кина вредно ради на изградњи моста у Паковраћу
БИТКОИН КАО ДА ЈЕ НА ОЛИМПИЈАДИ, СКАЧЕ КАО ЛУД: Од драстичног пада, до најдрастичнијег раста
Правилна агротехника и поштовање рокова сетве предуслов су за добре приносе.
Међутим, када се лицитација за државно пољопривредно земљиште, које се издаје на годину дана, одржи касно, јасно је да произвођачи не могу да обезбеде све услове за квалитетну производњу. Због тога су се претходних година неретко жалили.
Упозоравали су да се не поштује плодоред и да се губи квалитет земљишта. У Управи за пољопривредно земљиште кажу да су примедбе основане, због чега је омогућено да се државне њиве издају на период до 15 година.
Бранко Лакић, в. д. директора Управе за пољопривредно земљиште, каже да је то начин који обезбеђује да пољопривредник земљиште које ће радити и ове године и за три и за седам или десет година - државно земљиште - гледа као своје и користи као земљиште у приватној својини.
У већини локалних самоуправа прешло се на дугорочно издавање земљишта. Ипак, има и оних које део државних ораница дају у закуп на годину дана. Међу њима је Сремска Митровица. Објашњавању да је дугорочни закуп намењен сточарима, а краткорочни ратарима.
- На тај начин ми наше фармере помажемо и фактички одржавамо њихову производњу. Наши сточари добијају временски закуп земље на 5 до 10 година, по цени која је републички просек - око 200 евра по хектару. Преостало земљиште дајемо на краћи период за ратарство, да бисмо могли и следеће године да испоштујемо наше сточаре - каже Владимир Настовић, начелник Градске управе за пољопривреду у Сремској Митровици.
У Зрењанину и ратари и сточари могу да лицитирају за закуп државних ораница на 15 година, али и даље има парцела које се дају у једногодишњи закуп.
Милош Ковачевић, в. д. шефа Одсека за пољопривреду и председник комисије за израду програма државног пољопривредног земљишта, каже да је земљиште које се издаје на годину дана опредељено за инвестиције.
- То је око 3.300 хектара и надамо се да ће то ускоро бити решено, бар што се тиче ‘Тениса’ јер инвестиција није реализована. Да можемо да располажемо тим земљиштем, да ћемо и то издати на више година. Вишегодишњи закуп пуно значи и нама, а поготово ратарима и сточарима. Граду је то редован прилив новца, а пољопривредници могу да планирају правилан плодоред - рекао је Ковачевић.
Због тога што су произвођачи добили могућност вишегодишњег закупа, у појединим општинама су ове године издате рекордне површине државног пољопривредног земљишта.
- Након спроведене реституције, где је 80 одсто траженог земљишта и враћено, а то је око 80.000 хектара - површина државног закупа је сада већа или иста као у периоду пре реституције - каже Бранко Лакић.
Од приближно 400.000 хектара државног пољопривредног земљишта тренутно је издато близу 70 одсто, тј. 280.000 хектара.
