НАШЕ ПЛОДНО ЗЕМЉИШТЕ ОКУПЉА ЉУДЕ ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА: Странци на српским њивама дневно ЗАРАЂУЈУ и до 5.000 динара
Према званичним подацима, у првој половини ове године било је регистровано 17.255 сезонских радника.
Док више од половине младих, према најновијим истраживањима, месечно не зарађује ни динара, послодавци који нуде сезонске послове све теже долазе до радне снаге, упркос добрим условима које нуде. И док је многима испод части да беру воће или раде на грађевини, сезонци, пре свега из БиХ и Македоније, али и из Румуније, Бугарске, Кине, раде у Србији за дневницу која иде и преко 4.000 динара.
РАСТЕ БРОЈ РОМСКЕ ДЕЦЕ У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА: Слаб успех многе обесхрабри, нека занимања непопуларна
САМО ШКЉОЦНЕШ И ЗАБАВА ПОЧИЊЕ: Уз нове опције све твоје поруке биће КУЛ И МОДЕРНЕ - будућност четовања у Србији
НЕМЦИ УЛАЖУ У УЛЦИЊСКУ СОЛАНУ? Планирају унапређење еколошког ризорта
Бугарима није тешко да раде на њиви
Једна од оних која годинама долази у Србију је и Бугарка Вера Спасовска, којој, како истиче, ниједан посао није тежак, пише Објектив.
- Овде сам већ пет година. Радим све на њиви и у башти код газде. Копам, риљам, берем воће, кукуруз, сечем купус... Све што треба. Имам стан, храну и плату. За сада сам здрава. А кад ми није добро, газда ме одведе код приватног лекара, купи лекове - прича Вера Спасовска из Бугарске.
Иако зна да може да оствари стаж и здравствено осигурање, каже да јој то не треба. Зими иде кући у Бугарску.
Произвођач органске хране Миро Рајковић из Прилика надомак Ивањице каже да без страних радника не би могао да обави посао до краја.
- Имао сам две групе које сам звао да дођу, једну из Монголије, коју сам тражио, а другу из Албаније. Међутим, у Монголији је сада проблем с короном, па радници нису могли да дођу. Не знам колико ће то трајати, пошто је код њих тек сада букнула зараза. Ако буду могли, доћи ће, а ови из Албаније су дошли - каже Миро.
У ариљском крају очекивали су 40 берача из Индије, међутим, због ковида, њихов долазак је отказан.
У Министарству финансија наводе да је процедура пријављивања радника поједностављена путем портала и апликације и да је она увела у легалне токове 47 одсто сезонских радника у пољопривреди.
- За годину и по дана примене новог система, послодавци су ангажовали укупно 37.597 сезонаца и тако допринели да остваре право на пензијски стаж и здравствену заштиту у случају повреде на раду. Резултат нове процедуре је утолико важнији што је до пре две године уговор имало свега пет одсто од око 80.000 сезонаца, колико се процењује да ради у пољопривреди у Србији - наводе у министарству.
Петнаест дана рада
Статистика показује да су пољопривредна газдинства сезонске раднике ангажовала у просеку на 15 дана, а компаније на 21. Просечан број сезонаца ангажованих на газдинствима био је 46, док је фирмама било потребно у просеку и до 3,5 пута више радника. Највише пријављених сезонаца било је у доби од 46 до 60 година, као и између 18 и 30, наводи се у истраживању које је радио НАЛЕД.
Цене брања воћа се крећу од 2.500 до 5.000 динара, а чување стоке од 3.000 до 4.000.
