НОВИ ПОРЕЗ НА ЦО2: Исцрпљена фосилна горива, ЕУ намеће нове стандарде
ЕУ чланицама даје право на бесплатне кредите за спречавање загађења из тешке индустрије
Земље, које су протекционистичким мерама прво ојачале, а затим и изградиле конкурентност своје привреде, временом постају највећи заговорници либерализације и одрживог развоја. ЕУ чланицама даје право на бесплатне кредите за спречавање загађења из тешке индустрије, под изговором да тако желе зауставити њихово сељење изван Европе, а увођењем ЦБАМ штите, пре свега, интересе својиих чланица, наводи у свом ауторском тексту научна саветница у Институту друштвених наука и редовна професорка Универзитета Сингидунум проф. др Сања Филиповић.
ПОСЛОДАВЦИМА СВЕ ТЕЖЕ ДА НАЂУ РАДНИКЕ, А НАЋИ ДОБРОГ ЈЕ КАО ДОБИТАК НА ЛУТРИЈИ: Огласи за посао који су стално отворени
ЕВО ШТА ВАС ЧЕКА АКО ПУТУЈЕТЕ У ГРЧКУ: Доноси се нови пакет мера - односи се на УГОСТИТЕЉСКЕ ОБЈЕКТЕ
ЗАПОСЛЕНИ ИМАЈУ ПРАВО НА ГОДИШЊИ ОДМОР ОД НАЈМАЊЕ 20 РАДНИХ ДАНА: Али, шта је са онима који су се тек запослили?
У складу са амбициозно постављеним циљем да земље ЕУ до 2050. године редукују емисију ЦО2 за 50-55% у односу на 1990. годину, Европски парламент је у марту 2021. године предложио увођење Прекограничног механизма прилагођавања емисије ЦО2 (ЦБАМ) који подразумева увођење таксе на увоз одређених производа из трећих земаља које немају исте амбиције у погледу декарбонизације.
Образложење парламентараца за увођење овог механизма је да декарбонизацију није могуће постићи у тој мери уколико се производња из ЕУ сели у треће земље, које имају блаже прописе за емисије. Идеја је да се кроз опорезивање увоза производа, у чијој производњи се емитују знатне колиличине ЦО2 подржи процес декарбонизације и да се остварени приход употреби за подршку испуњавања циљева из Европског зеленог договора. Међутим, поставља се питање да ли овај механизам представља пример протекционистичке мере.
Предложени ЦБАМ механизам подразумева увођење пореза на увоз свих производа и сировина које покрива Систем за трговање емисијама ЕУ (ЕУ ЕТС) и да се до 2023. године таксе уведу за електроенергетски сектор и индустрију која троши много енергената (производња цемента, челика, алуминијума, хартије, стакла, хемикалија и ђубрива).
Међутим, у исто време постоји тзв. „преливање угљеника“, јер земље ЕУ имају право на бесплатне кредите за спречавање загађења из тешке индустрије, под изговором да се тако жели зауставити њихово сељење изван Европе. Штавише, парламентарци су у марту изгласали да бесплатни кредити остану и надаље и када се успостави планирани прекогранични механизам прилагођавања. Стога је очигледно да се на тај начин штите, пре свега, интереси земаља чланица ЕУ.
Позната је пракса да земље, које су захваљујући протекционистичким мерама прво ојачале, а затим и изградиле конкурентност своје привреде, временом постају највећи заговорници либерализације и одрживог развоја. Те исте земље, које су свој развој базирале на експлоатацији фосилних горива и које су одговорне за највећи део историјске емисије, данас када су резерве фосилних горива исцрпљене, намећу нове стандарде. Не само да имају технолошки напредну индустрију, него имају и подршку кроз разне механизме.
Тако чланице ЕУ имају посебно намењен Јуст Транситион Mechanism (ЈТЦ) и фонд за земље које су највише погођене транзицијом, јер се њихов досадашњи развој базирао на фосилним горивима и енергетски интензивним гранама индустрије. Немачка је један такав процес успешно завршила још пре неколико деценија, када је 1960-тих започела структурне реформе у регионима који су се базирали на производњи угља и челика.
Нема сумње да ће ЕУ кроз ЈТЦ и друге механизме и фондове (нпр. Еуропеан Регионал Девелопмент Фунд и Еуропеан Социал Фунд Плус) олакшати транзицију својим чланицама, међутим треће земље нити могу рачунати на иста средства нити имају технолошки конкурентну индустрију. Примера ради, три највећа извозника српске привреде су смедеревска железара, производња гума Тигар Tyers и борски рудник. Не само да се ради о енергетски интензивним гранама и емитерима, него о компанијама које запошљавају велики број радника и које су као такве окоснице развоја тих региона. Додатним опорезивањем губи се ценовна конкурентност и ствара се притисак за инвестирање у напредне технологије, али без механизама системске подршке приватни капитал тражи канале и стимулативније пословно окружење. И поново се налазимо у зачараном кругу одрживог развоја и општег друштвеног благостања, али са тенденцијом све већег раста јаза између богатих и сиромашних.
Дефинисање адекватне структуре привреде и привлачење инвестиција, представља основу дугорочне стратегије развоја, која подразумева синхронизоване структурне реформе не само у сектору индустрије, енергетике и заштите животне средине, него и у другим секторима, који треба да допринесу стварању ресурса и инфраструктуре за вишедеценијски преокрет. Најаве ове и сличних мера, за мале отворене привреде Западног Балкана значи да морају као приоритет имати развој привреде на бази иновација, али и развој флексибилног и дипломатског приступа, како би процес транзиције прилагодиле специфичностима региона.
И док траје дискусија да ли се увођењем увозних такси на емисје решавају еколошки проблеми или се само подстиче још већи јаз између развијених и неразвијених, чека се средина јула да се види да ли ће Европска комисија објавити законски предлог за ЦБАМ као део мера из Европског зеленог договора.
