ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ? Многи ће се сложити да је ово ОБЕЋАНА ЗЕМЉА! Имате четири радна дана, а плату од 1.200 евра месечно

Фото: Профимедиа / Извор: Профимедиа

Већ се од 1995. године број радних сати почео смањивати

Председник немачког синдиката индустрије и металургије Јорг Хофман заједно с челницом парламентарне странке Левица Катјом Кипинг предлажу у процесу доношења дигиталне стратегије Немачке увођење четверодневне радне недеље, односно 30-сатне радне недеље као пуно радно време и пуну плату.

УГРОЖЕНЕ ПЧЕЛЕ У СРБИЈИ: Приноси меда преполовљени, а ево зашто може бити још ГОРЕ

ПОЧЕЛА КАМПАЊА "НЕ ПАЛИ СТРЊИКУ": За овакво дело следи новчана казна, последице су ОГРОМНЕ

СТИГАО ОДГОВОР НА ЈОШ "ВРУЋЕ" ПИТАЊЕ У СРБИЈИ: Ево када крећу преговори о повећању минималца

Кажу да је садашњи модел - стар деценијама и утемељен на томе да мушкарац ради пуно радно време, а жена се брине о кући и деци -прегазило време и да више нема никакве везе с реалним животом.

Време за децу и старије

У модерном друштву треба нам више времена за негу својих родитеља и других старијих особа, за бригу о деци, више времена за културу, рекреацију... образлажу Кипинг и Хофман.

А ових дана Немци крећу преговоре о основном личном дохотку - више од 100 људи добиће 1.200 евра месечно као поклон, не мора ништа да ради, а тако ће три године - циљ је да видим да ли ће и даље остати мотивисани за неки посао иако имају покривене основне животне трошкова.

Хоће ли Марксова утопија о раду заиста постати стварност? У неким земљама већ постоји скраћена радна недеља, а и у Немачкој су се још 90-их смањивали радни сати.

Машино-бравари су у Немачкој већ, истина добровољно, имали 28 сати рада недељно уз нижа примања, а и у другим земљама Европе постоје експерименти са смањивањем радног времена. Тај аргумент ће засигурно постати одлучујући наредних година, поготово с доласком младих генерација које ће све више радити "на даљину" и које желе другачије да ускладе рад и приватни живот.

Заправо смањује се и број радних сати, како би што више људи могло да ради. Радити мање по човеку, да би више људи радило.

Радни сати

Уосталом, већ се од 1995. године број радних сати почео смањивати.

У Немачкој је 1995. било 1528 радних сати годишње, а 2015. је број радних сати годишње смањен на 1371 сат.

У Шпанији је смањен с 1.755 сати на 1.691 сат, а у Француској с 1.605 сати на 1.482 сата. И у Италији је број годишњих радних сати смањен, и то с 1.856 на 1.725, но у Италији ради се 354 сата више него у Немачкој и 243 сата више него у Француској где је поткрај деведесетих уведена 35-сатна радна недеља.

Када је 2017. дошао на власт, Емануел Макрон окомио се на 35-сатну радну недељу и хтео да је укине, али та радна сатница ушла је предубоко у срж живота да ју је готово немогуће изменити. Истина, има приватних компанија које се не придржавају те сатнице и упркос томе што француска држава годишње издваја око 12 милијарди евра за оне компаније које су увеле 35-сатну радну недељу.

Премда италијански закон допушта и 48-сатну радну недељу, готово нигде није дужа од 40 сати, а углавном је 36-сатна радна недеља.

Слично је и у Шпанији, Великој Британији итд., али ће се и на нивоу Европске уније требати мењати закони о раду.

У Холандији већ постоји четверодневна радна недеља с око 29 радних сати недељно, док се у Норвешкој ради 33 сата недељно те се има 21 дан плаћеног одмора.

Професор социологије рада на римском универзитету Ла Сапиенза, Доменико Де Маси када је радио анализу коју су затражили из Покрета 5 звезда (М5с) гледе увођења темељног дохотка за незапослене, израчунао је да 1.800 сати рада годишње у Италији у односу на 1.482 сата у Француској значи четири милиона запослених.

Односно када би у Италији број годишњих радних сати био као у Француској, то би значило да би се могло запослити још четири милиона људи, а када би се радило као у Немачкој, 1.371 сат годишње, Италија би добила 6,6 милиона новозапослених.

"Је л' се тако ЗАРАЂУЈЕ ХЛЕБ у Немачкој?" Хит видео са друштвених мрежа показује колико су Балканци заправо СНАЛАЖЉИВИ