Очекује се већа тражња за полисама животног осигурања
Осигуравајућа друштва готово у глас истичу да су задовољна оствареним резултатима и кретањима у Србији, посебно ако се узме у обзир пандемијска криза.
Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић истиче да највиши раст остварују полисе имовинског и добровољног здравственог осигурања, јер обезбеђују економску одн. здравствену сигурност. Он очекује наставак тог раста, али и већу продају животног осигурања.
Да ли је и колико традиционални модел животног осигурања одржив у савременим условима?
Гаранције у дугорочним уговорима животних осигурања могу бити ризичне. Јер, прво смо имали пад камата на тржишту које су изложиле ризику осигураваче који нису имали где да пласирају средства техничких резерви животних осигурања закључених по значајно вишим каматним стопама. Затим, скок смртности услед пандемије који је изазвао значајне губитке у животним осигурањима. Сада имамо раст каматних стопа на тржишту, које прете да доведу до повећаног откупа постојећих полиса животног осигурања, закључених по нижим стопама. Због свега тога, тенденција у Европи и региону је да се прелази на концепт опрезнијег тарифирања, без гаранција у делу каматне стопе.
Како ће раст каматних стопа утицати на продају животног осигурања?
Ако би раст камата на тржишту био испраћен повећањем техничке каматне стопе код животног осигурања, то би могло да поврати интересовање за полисе са штедном компонентом. Питање је колико ће осигуравачи после негативног искуства имати храбрости да уђу у процес повећања. Недавно смо на Српским даним осигурања одржали панел о животном осигурању са којег је поручено да треба бити опрезан и конзервативан у том делу, с обзиром на то да се ради о дугорочним уговорима, а да не можемо по висини камате да пратимо банке. У нашем фокусу треба да остане осигурање и заштита у случају наступања осигураног случаја.
Поручено је и да код продаје животног осигурања на другачији начин треба дефинисати однос са банкама. У ком смислу?
Испоставило се да је један од највећих проблема то што у уговорима клијената са банкама нема медицинске контроле приликом пријема ризика. То је довело до тога да се у животно осигурање неретко укључују лица нарушеног здравља. Да би се то исправило и обезбедио стабилан пословни однос са банкама, потребно је да се тарифирање врши уз доплате за сигурност уз уговарање учешћа банке у расподели добити ако се оствари, увођење каренце од 60 до 90 дана и увођење минималног сета искључења.