ОНИ ЛАКО МОГУ ДА СЕ ЗАПОСЛЕ! Нови подаци показују - ево која занимања се траже у Србији
Већ неколико година уназад на тржишту рада у Србији приметан је недостатак одређених кадрова, пре свега занатских занимања. Тако је и претходну годину обележио са једне стране велики дефицит радне снаге, а са друге увоз радника из иностранства како би се бар у мањој мери задовољиле потребе тршита рада.
Према подацима Центра за запошљавање Инфостуд у 2022. години било је 13% више расписаних конкурса него годину дана раније, тако је година завршена са 76.247 огласа за посао.
Ипак у прилог причи о недостатку радне снаге указују и подаци да је број кандидата који су били у потрази за запослењем био мањи за 2% у односу на претходну годину и износио 237.897. Такође, просечан број конкурисања је у знатном паду и у 2022. години износи 47 по једном огласу, док је 2021. био 57.
ВУЧИЋ ПОНОВИО ДА ЈЕ ПОТРЕБНО ЕКСПЛОАТИСАТИ ЛИТИЈУМ: "Морамо себе да променимо, не можемо да подржимо сваки штрајк"
"ТРЕНУТНО ГРАДИМО 500, У ПЛАНУ 900 КМ" Вучић о ауто-путевима: Изградићемо више него Тито, Милошевић и ДОС заједно
"БРИНЕМ МНОГО, ВИДЕО САМ КАКО СУ ОТИШЛИ ИЗ РУСИЈЕ" Вучић изразио велику забринутост, притисци су огромни
Најтраженије области у којима је било највише могућности за запослење у претходној години биле су трговина, продаја, ИТ, машинство, администрација и угоститељство. Послодавци су највише расписивали огласе за продавце, возаче, магационере, административне раднике као и раднике у производњи. Са друге стране жеље кандидата се нису умногоме разликовале, те су највише конкурисали на позиције продавац, административни радник, комерцијалиста и телефонски оператер.
Поред општепознатог дефицита који влада у ИТ сектору већ годинама уназад, претходне године је у први план избио дефицит занатских занимања и увоз радника из источних земаља.
Тако је према према подацима Инфостуда највећи дефицит био изражен за позиције магационер, конобар, кувар, месар, хигијеничар, али нам у великој мери недостају и грађевински радници, возачи и занатлије попут аутомеханичара и водоинсталатера. Са мањком кадрова на тржишту сусрели су се и послодавци који су били у потрази за електроинжењерима, дипломираним фармацеутима, али и адвокатским приправницима.
Када се погледају сви огласи, и даље се у већој мери траже радници са нижим степеном квалификација. Чак 61% огласа било је намењено онима са средњом стручном спремом, а чак 4% за оне који имају само основно образовање. Свега 35% огласа понуђено је кандидатима са вишим квалификацијама или факултетом.
Послодавци који су прошле године били у потрази за новим кадровима, били су приступачнији и у запошљавању студената те је тако преко 10.000 огласа (14%) било доступно свима њима који праве прве кораке на тржишту рада.
Наша анализа показује да је више од 6.000 огласа било доступно особама са инвалидитетом, а међу понуђеним радним местима највише могућности је било у областима ИТ-ја, трговине/продаје, позивних центара, администрације, маркетинга, логистике и машинства.
Током прошле године најмање је било кандидата који су тражили посао без радног искуства, свега 16%. Као и претходних година највећи удео оних који су били у потрази за послом чине кандидати са 10 и више година радног стажа, чак 35 процената. Трећина кандидата је имала до 5 година искуства, а сваки пети од 5 до 10 година.
