Преваранти ВРЕБАЈУ НА ИНТЕРНЕТУ! Ево како вас могу ОПЉАЧКАТИ ДОК СЕ ДОПИСУЈЕТЕ СА ПРИЈАТЕЉИМА!
Преваранти фалсификују веб страницу неке компаније, или њен профил на друштвеним мрежама, и преко њих покушавају да украду податке корисника
Електронска трговина у Србији из године у годину је све већа, а прошле године 1,8 милиона људи куповало је робу преко интернета. У односу на 2015. годину то је повећање од 50 одсто, а највише се на овај начин купују одећа и техничка роба. Вредност прошлогодишње е-трговине била је 317 милиона долара, чуло се пре неколико дана у Скупштини Србије приликом представљања новог закона о трговини. Заштита коју обезбеђују трговци и банке је све већа, али се с друге стране и преваранти све више усавршавају.
На друштвеним мрежама често се појављују странице које се представљају као банке или трговачки ланци, а које оглашавају разне "наградне игре". У тим играма, како се наводи, ви можете освојити ваучер одређене вредности, а све што треба да урадите је да се пријавите, доставите личне податке и слике докумената, и то је то – освојили сте награду.
УДАРАЦ ПО ЏЕПУ ЗБОГ КРШЕЊА ПРИВАТНОСТИ: Фејсбук ПРИСТАО да плати пет милијарди, а ево шта обухвата нагодба
Америчке власти ПОКРЕЋУ ИСТРАГУ против водећих ТЕХНОЛОШКИХ КОМПАНИЈА: Ово су разлози!
МАЈКРОСОФТ улаже МИЛИЈАРДУ ДОЛАРА у компанију ИЛОНА МАСКА
– Овакви случајеви углавном су интернет замке, које су у последње време популарне. Оне се могу појавити у бројним формама, од оних у виду мејла наследника неке далеке земље, ком треба баш ваша подршка како би се вратио на престо, па све до много вероватнијих сценарија. Брз продор интернета у наш живот, уз недовољно знања и образовања, створили су погодно тле за креативне преваранте да искористе људске слабости – каже Марија Мутић, координаторка програма финансијске едукације једне банке у Србији.
Фишинг (пецање) јесте једна врста интернет преваре, подврста социјалног инжењеринга, у којем се у основи ради о крађи идентитета. Конкретно, преваранти фалсификују веб страницу неке компаније, или њен профил на друштвеним мрежама, и преко њих покушавају да украду податке корисника.
На пример, добијете мејл, смс, позив, воцап или viber поруку… у коме "банка" тражи да, из наводно безбедносних разлога, укуцате поново своје корисничко име и шифру или број картице. Линк који отварате има лого, боје и изглед на који сте навикли. Ако се не удубите, није тако лако увидети да је страница лажна.
На овај начин, пошиљалац наводи жртву да преко телефона или лажне странице открије поверљиве информације, које се користе у бројне сврхе, али најчешће за крађу новца с банковног рачуна, злоупотребу картице или неовлашћени приступ електронској пошти. Социјални инжењеринг је иначе манипулација којом се људи наводе да одају поверљиве информације, или ураде неке ствари које иначе не би урадили. У суштини, ова техника заснива се на ометању пажње у циљу прикупљања информација (корисничких имена, лозинки, података о платним картицама, пословних тајни...) како би се ти подаци касније злоупотребили. Преваранти на разне начине долазе до ових информација, а неке су из незнања људи и сами "окачили" на друштвене мреже.
Социјални инжењери, генерално, искоришћавају различите људске слабости, жељу да неком помогну или да нешто добију бесплатно, како би од жртава извукли поверљиве информације. На пример, фејсбук пријатељ вас моли да му помогнете: телефон му не ради, па треба да му проследите код за потврду плаћања који ће стићи на ваш број телефона. Или, треба хитно да му уплатите одређени износ, јер је опљачкан у иностранству. Наравно, није немогуће да некоме од ваших пријатеља стварно треба помоћ, али будите сигурни да иза пријатељског профила није преварант који је провалио у налог, или креирао лажни како би вам изнудио новац или информацију.
КИНЕСКЕ КОМПАНИЈЕ ПРЕСТИГЛЕ АМЕРИЧКЕ! Глобални однос снага се мења
ПРЕТЊА ЕКОНОМСКИМ ОДНОСИМА: Неспоразуми Ирана и Бразила
Индекси Волстрита ЈУРЕ РЕКОРДЕ, у Европи СТАЊЕ ДРУГАЧИЈЕ
Да бисте се заштитили будите опрезни са својим подацима и пазите коме пружате поверење онлајн, саветују стручњаци. Увек је боље позвати и додатно проверити ако вам се било шта учини сумњивим. Размислите које информације о себи објављујете на друштвеним мрежама. Што више информација о себи објавите, то је некоме лакше да их искористи за напад на вас или на неког другог. Додатно, пазите ко све има приступ информацијама које објављујете на друштвеним мрежама. Уколико се од вас тражи да неку поверљиву информацију пошаљете мејлом, пажљиво проверите ко вам је тражи и зашто.
Обратите пажњу на битне детаље у мејлу: тачна адреса пошиљаоца (ако је нападач употребио лажни мејл, разлика може бити у једном слову), време када је мејл написан, структуру и детаље, тачан захтев. Уколико вам бар један детаљ није јасан или вам се учини сумњив, урадите додатне провере – утврдите идентитет пошиљаоца, најбоље позивањем телефоном.
Лозинку за било који сервис, слику картице, ПИН кодове, ТАН бројеве и слично нико не сме да тражи од вас, и нисте дужни да их достављате икоме, чак ни банци. Имајте у виду да банка, или било која друга озбиљна институција, никада неће тражити од вас да поверљиве информације или документа достављате преко мејла или друштвених мрежа.
НЕОБИЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ: Овако би изгледала Земља да на њој остане САМО 100 ЉУДИ (ВИДЕО)
