ОСВАЈА СРПСКО ТРЖИШТЕ: За гајење ове кртоле може се зарадити и до 10.000 евра по хектару
Био наранџасте, беле или љубичасте боје, батат је постао незаобилазан део пијаца и супермаркета. Зовемо га још и слатки кромпир, иако са кромпиром нема никакве везе.
Батат нити припада кромпирима, нити су у роду, заједнички им је само кртоласт корен и то што се мање-више припремају на исти начин, с тим што батат има широку употребу и у слатким дезертима, која код кромпира мањка. Све остало, а ту спадају нутритивни састав и лековитост, иде у прилог батату.
БУДУЋНОСТ ЈЕ СТИГЛА: Светска метропола почиње да исплаћује запослене у биткоинима!
ХОЋЕМО ЛИ ОВЕ ГОДИНЕ ИЋИ НА ЗАСЛУЖЕНИ ОДМОР? За дуго и топло летовање има неколико опција, чека се званична одлука
Батат потиче из Јужне Америке, где се узгаја скоро 5.000 година, али је распрострањен на свим континентима, а од пре неколико година ова вишегодишња тропска биљка стидљиво се производи и код нас. Они коју се дрзнули да се упусте у авантуру гајења нечега што није опште познато у Србији тврде да се од ове кртоле може зарадити и до 10.000 евра по хектару, а то што је све траженији, а још недовољно распрострањен на тржишту, још је једна ствар која му на нашем поднебљу иде у прилог.
Бели батат даје највећи принос, љубичасти је на гласу као најздравији, а у Србији је најпопуларнији наранџасти батат.
Нутритивна бомба
Батат је права нутритивна бомба: 200 грама тог неправилног корена садржи исту количину бета-каротена колико и пет килограма броколија, а само 140 грама батата намири препоручену дневну потребу за витамином Е.
Укус му је слаткаст, кремаст, мало подсећа на печену бундеву, а препун је витамина и минерала, па га родитељи бирају као прву храну за бебе. Ресторани су почели у јеловницима да уместо класичног помфрита служе онај од батата, јер лепо изгледа, а и здравији је.
Папрена цена
За разлику од кромпира који тренутно кошта око 50 динара, али му цена пада током године и много ниже, цена слатког кромпира се не мења много већ годинама, па је за килограм потребно издвојити око 250, 300 динара.
Упркос папреној цени, батат има своје редовне купце, па већи маркети не дозвољавају да гајбица са њим буде празна.
Батат се сади током јуна, а највећа бољка пољопривредника, суша, њему иде у прилог. Овај кромпир може да издржи температуре изнад 50 степени целзијусових, али му зато минус уопште не прија. Отпоран је на штеточине, па се средства за заштиту практично не користе, што је још један од разлога његове популарности на тржишту.
Батат се вади када корен достигне више од 150 грама, што се може очекивати 100 до 130 дана након садње. Вади се од августа до октобра и важно је завршити тај посао пре мраза. Знак технолошке зрелости корена је бели сок који цури из биљке.
Једна биљка даје до три килограма корена и у комерцијалној производњи принос може бити од 20 до 50 тона по хектару. Берба листова батата, који су такође јестиви, могућа је и неколико пута годишње.
За оне који хоће да оду корак даље од саме производње, могу да се отисну у прераду и да праве брашно од батата, пире, чипс, кашице.
