ОВДЕ СЕ И ДАЉЕ НАЛАЗЕ ВЕЛИКЕ РУДНЕ РЕЗЕРВЕ: Како се у јами зарађује хлеб са седам кора (ФОТО)
Село Милићевци поред Чачка некада је захваљујићи руднику магнезита било једно од најживљих у том крају.
Да би зарадили хлеб са седам кора овде су седамдесетих година прошлог века долазили и људи из свих делова Србије, а у тешким пословима за мушкарцима тада нису заостајале ни жене. Иако је посао тежак, стари рудари и рударке тог периода живота сећају се са осмехом на лицу и сматрају га за један од најсрећнијих.
ВАТЕРПОЛИСТИ И ЈОВАНА ДОНЕЛИ НОВЕ МЕДАЉЕ: Меридиан близу милионске донације!
Председник Вучић организовао пријем поводом Дана рудара: То су наше јунакиње и хероине (ВИДЕО)
СТИГЛЕ ОДЛИЧНЕ ВЕСТИ ЗА НАШУ ПРИВРЕДУ: Рударство у Србији ће тек да расте и да се развија
- Радила сам са осталим женама на пребирању руде, на једној решетки. По највећим врућинама и по најоштријим мразевима, у три смене. Оно што је било најважније јесте плата која је била редовна и од које смо школовали децу. Ту смо стекли пријатеље за читав живот, сваки празник проводили смо заједно - каже Мирјана Ђуровић.
Рудник магнезита налази се на крају села, а ту су некада биле и продавница и школа. Двоспратна зграда у којој су тада живеле породице рудара и парк, сада додуше уништен, који се налази испред ње, сведоче да је овде некада све врвело од живота. Ту се спавало, јело, пило и дружило и иако је посао на ископавању и пребирању руде био изузетно тежак, након радног времена сви су из јаме излазили срећни и задовољни.
- Овде је сада пустиња, а у згради живе само три породице. Тужно је кад упоредимо слику од пре тридесетак година и ову данас. Од овог рудника живело је пет села, а два пуна аутобуса развозила су раднике. Месечно се овде производило око 3.000 тона руде и радило се пуном паром. Кад сам ја почео овде са радом користиле су се лопата и виле, а онда је све механизовано, па је посао много био олакшан. Ипак све је кренуло низбрдо пре неких десет година. Рудник више није био у зениту снаге, а радника је било све мање и мање - изјавио је некадашњи пословођа у руднику, Милисав Дамјановић.
У непосредној близини налази се и некадашња управна зграда, коју је подигао први приватни власник рудника из Француске, касније је она претворена у мензу и свлачионицу, а и дан данас ту стоје поједини делови гардеробе који су остали иза рудара.
Рудник магнезита у Милићевцима од 1962. године послује у саставу краљевачке индустрије ватросталног материјала "Магнохром" која је пре неколико година отишла у стечај, након неуспеле приватизације. Компанија "Афарак" из Финске купила је најзначајније целине Магнохрома, као и руднике Шумадија и Магнезит са погонима експлоатације и сепарације.
Тренутно је рудник у Милићевцима, који је некада хранио стотине људи, у мировању и чекају се потези нових власника, а у њему се и данас налазе велике рудне резерве које би могле да буду искоришћене. Магнезит је руда којом је Србија веома богата, а онај који се може пронаћи у нашој земљи сматра се једним од најквалитетнијих у целој Европи.
