ПАНДЕМИЈА КОРОНЕ ЈЕ НАЈТЕЖИ ЕКОНОМСКИ УДАР ТОКОМ НАШИХ ЖИВОТА: Потпредседница Светске банке изнела поражавајуће податке
Потпредседница Светске банке Ана Бјерде сматра да финансијска криза из 2008. може бити извор важних поука за креаторе политика који у 2021.
Потпредседница Светске банке Ана Бјерде сматра да финансијска криза из 2008. може бити извор важних поука за креаторе политика који у 2021. планирају опоравак од ковида-19, и поручује да европске земље у развоју треба да избегну замку лабаве финансијске регулативе и немарног повећања дугова.
ПОМАМА ЗА КУПОВИНОМ ГРОБНИХ МЕСТА У ТРЕБИЊУ: Познато ко су најчешћи купци
ПОМАМА ЗА КУПОВИНОМ ГРОБНИХ МЕСТА У ТРЕБИЊУ: Познато ко су најчешћи купци
Бјерде наводи да са финансијске тачке гледишта постоје упадљиве сличности између садашње и тадашње ситуације.
- Тада су земље централне и југоисточне Европе биле међу најтеже погођенима. У периоду пре кризе, велике банке из еврозоне ушле су на локална тржишта купујући домаће финансијске институције. Уз подршку таквих матичних банака, маса кредита почела је да расте великом брзином и са ниске основе - напомиње она.
Та кредитна експанзија, примећује Бјерде, била је праћена повећањем цена некретнина и растом дугова физичких и правних лица, јер је жеља за приближавањем животном стандарду најбогатијих земаља чланица ЕУ навела грађане и привреду да се задуже више него што су могли да издрже.
- Глобална криза је напрасно прекинула токове капитала у региону и претворила дотадашњи период раста у рецесију. Кредитна експанзија се преокренула у пад, цене некретнина су се суновратиле, економски раст је заустављен а проблематични кредити (НПЛ) су забележили раст. Током наредне деценије, велики део овог региона остао је заробљен између слабог привредног раста и осредњих резултата финансијског сектора - додаје потпредседница СБ.
Данас, када се државе хватају у коштац са економским ефектима ковида-19, креаторима политика у европским земљама у развоју било би, истиче Бјерде, корисно да се присете тешком муком стечених поука из 2008.
Према њеним речима, криза ковид-19 је добар кандидат за титулу најтежег економског удара током наших живота.
Међу последицама тог удара се, каже, назире и већ позната повратна спрега: висок степен задужености и ослабљен раст продубиће у наредним месецима осетљивост финансијског сектора.
- Тачно је да су банке у европским државама у развоју ушле у кризу изазвану ковидом-19 са јачим амортизерима ликвидности и капитала него што је то био случај пре глобалне финансијске кризе, али су и сада далеко од имуних - наводи Бјерде.
Упозорава, међутим, на то да што пандемија дуже буде трајала, то је вероватније да ће привреда и грађани западати у тешкоће у смислу немогућност измирења обавеза.
- Креатори политика морају да реагују пре него што домино ефекат раста НПЛ-ова ухвати маха а државе се суоче са дубоким финансијским кризама. За то је потребно предузети четири далекосежне мере - поручује Бјерде.
Као прво наводи да пораст НПЛ-ова захтева проактиван и координиран одговор јавних политика. Ако се банке противе отпису ненаплативих пласмана и настављају да кредитирају "зомби" предузећа, наступиће дужа и тежа кредитна криза, сматра она.
Додаје да ће одлагање решавања НПЛ-ова учинити лошу ситуацију још гором, те да креатори политика и банкари морају да реагују што је пре могуће како би спречили да се тај проблем отме контроли.
- Као друго, надзорне институције би требало да раде са најизложенијим банкама и да се старају да оне поседују довољне резерве за губитке по основу кредита - наглашава Бјерде уз препоруку да би креатори политика требало да се одупру притиску да релаксирају постојећа правила.
Попустљивим надзором се, констатује она, не решавају основни недостаци, већ се проблеми само преносе у будућност. Да би на убедљив начин обезбедили поштовање правила, регулаторни органи могу да спроводе стрес-тестове којима ће утврдити које су банке недовољно капитализоване.
Трећа приоритетна мера, по мишљењу Бјерде, јесте израда излазне стратегије, односно временско и планско укидање отпуста дугова и мораторијума на отплату кредита.
- Земље источне и југоисточне Европе су хитно увеле те мере по избијању ковида-19 и оне су дале добре резултате. Међутим, задржавање тих решења на снази подразумева скривене трошкове. Њима се може ослабити финансијска дисциплина дужника и продужити живот фирмама које су и пре пандемије биле у тешкоћама - напомиње она.
Бјерде признаје да не постоје једноставни одговори на питања када и како ове мере треба постепено укидати, али предочава да би опште правило требало да буде елиминисање тих мера чим то услови дозволе.
На крају, као четврти важан корак за што безболнији излазак из кризе наводи потребу репрограмимрања кредита фирмама које су у тешкоћама а које су потенцијално одрживе.
- Насупрот томе, репрограмирање кредита неодрживих корисника само ће одложити неизбежне губитке. Неће бити сасвим извесно ко може да преживи а ко не. Биће потребно спровођење процене како би се утврдило које су фирме "изгубљени случајеви" а које су одрживе, као и које се налазе негде између те две категорије. Тиме ће се помоћи да се капитал ослободи из сектора који не остварују адекватне резултате а динамичнијим фирмама обезбеди замајац да поновно покрену привредни раст - закључује Ана Бјерде, потпредседница Светске банке.
