ОВО СУ СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ГАРАНТОВАНОЈ ПЕНЗИЈИ: Добило би је више од 200.000 људи који НИСУ РАДИЛИ, највише дама, а ово би били УСЛОВИ
Социјалне пензије су увелико уведене у региону. Оне се додељују и у јужној покрајини, и у две суседне државе, Северној Македонији и Хрватској.
О увођењу гарантованих, социјалних пензија за најугроженије слојеве становништва прича се још од 2006. Тему је поново актуелизовао министар за бригу о селу Милан Кркобабић, који је истакао да би се оне увеле као вид помоћи најсиромашнијима и да је један од услова да имају преко 65 година. Ових дана о гарантованим пензијама причала је и програмска директорка Центра за социјалну политику Гордана Матковић.
СРБИЈА ДАЈЕ 100 ЕВРА ОВОЈ ГРУПИ ГРАЂАНА: Ево како да се пријавите за новац
СЈАЈНА ВЕСТ ЗА СВЕ ГРАЂАНЕ! Просечна плата ВЕЋА НЕГО ИКАД и наставља да расте!
НАЈСТАРИЈИ ГРАЂАНИ СРБИЈЕ МОГУ ДА ОЧЕКУЈУ ГАРАНТОВАНУ ПЕНЗИЈУ? Ево ко би све имао право на њу и колико би износила
Према проценама, тренутно око 200.000 људи старијих од 65 година у Србији не остварује право на пензију, а како је истакла Матковић, међу њима је више од 85 одсто жена.
Полемике око овог предлога има на све стране, а оне се у већини фокусирају на два питања. Прво питање се тиче висине месечне накнаде коју би угрожени грађани примали, а друго на саму правичност дељења помоћи у том износу.
Како се до сада помињало, гарантована пензија не би требало да буде већа од најмање, у овом случају пољопривредне пензије. Она је према најновијим званичним подацима ПИО фонда из јануара ове године износила 13.274 динара (износ укључује редовно повећање пензија за 2022.)
Социјалне пензије су увелико уведене у региону. Оне се додељују и у јужној покрајини, и у две суседне државе, Северној Македонији и Хрватској.
Колико би она износила?
Како се до сада причало и предлагало, гарантована или социјална пензија би износила око 100 евра.
Као контрааргумент увођењу ове врсте помоћи, углавном се наводи да би помоћ у овом износи била дестимулативна за младе и друге категорије грађана, јер је та сума новца у рангу, ако не и виша од најнижих пензија које примају пензионери, тј. пољопривредних и породичних.
Програмска директорка Центра за социјалну политику Гордана Матковић је у недавном гостовању у медијима истакла да, баш због правичности социјална пензија не сме да буде већа од тих пензија.
- Тај износ треба да буде мањи од минималне пољопривредне пензије. Ако је то гарантовано давање, социјална пензија, онда би то подразумевало да они као породични пензионери чије се пензије не подижу на ниво минимума да они такође могу да остваре допуну до тог минимума како год га дефинисали - објаснила је том приликом Матковићева.
Који би били услови?
До сада се појавило неколико варијатни и модела за критеријуме по којима би се добијала социјална пензија. У оба би основни услов био да је грађанин старији од 65 година.
Према првом моделу би се тестирао само пензијски приход, тј. да ли особа остварује право на пензију или не. Према другом моделу, социјална пензија би се додељивала након провере материјалног стања, тј. узимало би се у обзир, поред прихода, и вредност имовине коју неко поседује. Други модел се истиче као ефикаснији и исплативији од два предложена.
Већ постоје у региону
Систем социјалних пензија је развијен како у јужној покрајини, тако и у суседним земљама Северној Македонији и Хрватској.
На Косову и Метохији старији од 65 година примају око стотинак евра месечно, а привремене косовске институције су социјалну пензију увеле након 2000. године. Додатан услов који су поставили је имају доказ о поседовању некретнине на Косову.
У случају Северне Македоније, она је увела социјалне пензије 2019. године, и као и у већини случајева и најсиромашнији Македонци примају око 100 евра (6.000 денара). Да би се остварило праву на ову помоћ потребно је живети у тој држави 15 година и да се не поседује никаква властита имовина.
У Хрватској правно на социјалну пензију уживају грађани старији од 65 година, који немају ни приходе ни имовину. Гарантовану пензију или како су је назвали, националну пензију, су увели прошле године и угрожени грађани, под условом да у Хрватској живе од своје 45. године, могу да се ослоне на око 107 евра уплате од државе (~800 куна).
