ПИВСКИ БУМ! Пиваре у Србији све уноснији БИЗНИС!

Производња занатског пива у Србији само у последњих годину дана порасла је око 150 одсто, што ју је ставило на списак пет најперспективнијих бизниса у земљи.

ОВО ЈЕ ФЕНОМЕНАЛНО: Откривен нови начин мршављења... УЗ ПИВО

ПОСАО О КОМЕ МАШТА СВАКИ МУШКАРАЦ! Треба само да пијете много пива и постаћете ИТ!

Сам за себе говори и податак да је у последњој календарској години у нашој земљи отворено 12 нових кућних пивара.

Према подацима Привредне коморе Србије, код нас је регистровано више од 20 малих пивара. Највише их је у Београду и околини, мада их има и око Новог Сада и Ниша. Њихов удео на тржишту још је низак јер су производне могућности крафт пивара релативно мале. Капацитети им варирају од једног хектолитра до 30 хектолитара пива месечно.

Од 2015. до данас количина занатског пива произведена у Србији буквално је учетворостручена, а удео на тржишту повећан са непуног процента на 2,5 одсто.

Оно што позиционира мале пиваре, тврде у Привредној комори, јесте њихова понуда која укључује пива каква велики играчи не избацују на тржиште. У крафт пиварама се производе и светла и тамна и црвена пива с различитим укусима – од цитруса, карамеле, ваниле, чоколаде, манга, мандарина, а има и оних ароматичних. Једна пивара из околине Новог Сада избацила је чак и прво пиво за жене.

НЕМАЧКА ПРЕЈАКА ЗА ЕУ: Висок суфицит ствара неравнотежу унутар ЕУ

Пива из занатских пивара доступна су углавном у специјализованим кафићима или продавницама. Са ограниченом производњом тешко је конкурисати великим пиварама, па већина произвођача тражи своје место и на иностраним тржиштима. Пива из Србије изузетно су популарна у Русији и Белгији. Чак два пива из Србије већ су уврштена на листу најбољих 50 пива на свету.

- Ми смо пре две године почели производњу са само две тоне. Следеће године били смо на пет тона, а ове смо на осам тона месечно. То можда најбоље говори о томе колики раст бележи ова делатност - каже Немања Стефановић из једне београдске крафт пиваре. Његов колега Владимир Стојковић, такође пивар из Београда, тврди да је за само девет месеци производње успео свој производ да пласира у пет земаља. Након 9. маја пиво из Београда пиће се и у Русији.

- Ово је несумњиво грана која обећава и надамо се да ће и држава то да препозна. У свим земљама у окружењу постоје акцизне скале за мале произвођаче, али код нас и мали и велики плаћају исто. Такође, не признају се инострани сертификати квалитета за увезене сировине, него смо приморани да поново радимо испитивања квалитета, што се одрази на крајњу цену и директно погађа потрошача - каже Стојковић.

Мали пивари организовали су се у Еснаф кућних пивара, али и основали Секцију за кућне пиваре при Привредној комори.

Извозе 40% производње

Најстарија крафт пивара у Србији је у Београду и данас производи 40 различитих врста пива, а запошљава 14 људи. Око 40 одсто производње извозе у у Данску, Шведску, Велику Британију, Румунију, Словачку, Италију, па чак и у Панаму.