ОСТАЛИ СТЕ У ДРУГОМ СТАЊУ? Ево од чега зависи да ли имате право на ТРУДНИЧКО БОЛОВАЊЕ

Једно од права које је најважније запосленим женама које остану у другом стању јесте право на накнаду зараде које се плаћа током спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће. Наведено право уређено је Законом о раду, али пре свега Законом о здравственом осигурању.

Ко плаћа накнаду плате током трудничког боловања?

Законом о здравственом осигурању одређено је да у случају привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, за првих 30 дана привремене спречености за рад висина накнаде зараде, коју исплаћује послодавац из својих средстава, обезбеђује се у износу од 100% од основа за накнаду зараде. Даље је прописано да у случају привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, почев од 31. дана привремене спречености за рад, висина накнаде зараде обезбеђује се у износу од 100% од основа за накнаду зараде, с тим што се из средстава обавезног здравственог осигурања (РФЗО) обезбеђује износ од 65% од основа за накнаду зараде, као и износ од 35% од основа за накнаду зараде из средстава буџета Србије.

Према томе, првих 30 дана боловања иде на терет послодавца, а од 31. дана накнаду плате обезбеђује РФЗО (делом из средстава обавезног здравственог осигурања, делом из државног буџета). У сваком случају, само плаћање трудници обавља увек послодавац, с тим што првих 30 дана то чини сопственим средствима, док од 31. дана добија средства из РФЗО да би запосленој трудници платио накнаду зараде током трудничког боловања.

Висина трудничког боловања

Као што смо већ истакли у претходном поглављу, Законом о здравственом осигурању одређено је да у случају привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, без обзира на то из чијих средстава се плаћа накнада зараде (из средстава послодавца или РФЗО), иста се обезбеђује у износу од 100% од основа за накнаду зараде. Дакле, увек се плаћа накнада пуне плате. Како се израчунава основ накнаде зараде, појашњавамо у наставку.

Које зараде улазе у обрачун основа за накнаду зараде?

Када говоримо о томе шта све улази у обрачун накнаде зараде за време трудничког боловања, истичемо да треба разликовати накнаду плате коју плаћа послодавац из својих средстава, у односу на ону коју плаћа РФЗО из средстава обавезног здравственог осигурања и буџета. У оба случаја плаћа се 100% од просечне зараде из последњих 12 месеци, али се на различите начине рачуна та просечна зарада у претходних годину дана. Тачније, није иста просечна зарада у последњих 12 месеци када накнаду плаћа послодавац у односу на ону када плаћа РФЗО.

Накнада плате коју трудници плаћа послодавац из својих средстава

За првих 30 дана трудничког боловања, када накнаду плате плаћа послодавац из својих средстава, плаћа се 100% од зараде коју је запослени остварио код тог послодавца у последњих 12 месеци пре месеца отварања трудничког боловања. Не узимају се у обзир евентуалне зараде остварене у последњих годину дана код претходних послодаваца.

Уколико запослена није радила свих 12 месеци који претходе месецу у којем започиње исплата накнаде зараде, основицу за обрачун накнаде зараде чини просечна зарада за онај период у којем је запослена ефективно радила. Имајући у виду да је основица за обрачун накнаде зараде искључиво зарада остварена у последњих 12 месеци код послодавца, приликом рачунања просечне зараде остварене у последњих 12 месеци, као основице за исплату накнаде зараде, не узимају се у обзир: исплаћене накнаде зараде из последњих 12 месеци (за време плаћеног одсуства, боловања, годишњег одмора, и др.), као ни сати одсуствовања за које је исплаћена накнада.

Накнада плате коју трудници плаћа РФЗО

Почев од 31. дана трудничког боловања, када накнаду плате обезбеђује РФЗО из средстава обавезног здравственог осигурања и из државног буџета, плаћа се такође 100% од просечне зараде коју је запослена остварила у последњих 12 месеци пре месеца отварања трудничког боловања, али се узима просечна зарада остварена код свих послодаваца код којих је трудница радила претходних годину дана (не само код тренутног послодавца).

Уколико запослена у тих 12 месеци није остварила свих 12 зарада (нпр почела је да ради код тренутног послодавца пре 7 месеци, а пре тога 5 месеци није уопште радила), просечна зарада се рачуна тако што се саберу све зараде из последњих 12 месеци, а за оне месеце у којима није радила рачуна се законом гарантована минимална зарада за тај месец. Збир се подели са 12 и добија се просечна зарада из претходних годину дана.

Уколико запослена нема ниједну зараду у последњи 12 месеци, од РФЗО добија накнаду плате у висини минималне зараде.

Извор: Србија Данас/Курир