ПРАВО ЗЛАТО ЗА СРБИЈУ Од боровница може одлично да се заради, а важно је да знате ЈЕДНУ СТВАР!
Боровнице због њиховог нутритивног квалитета и својстава називају плавим златом, и оне полако постају најпопуларнији домаћи бренд, будући да наше ране сорте приспевају у периоду када боровнице нема нигде у свету.
Свежи плодови су дефицитарни на европском тржишту у периоду од прве декаде јуна до средине јула, а климатски услови у Србији баш тад погодују њеном зрењу.
Оно што узгајивачи не смеју да превиде јесте да се у производњу боровница не улази самостално. Једини начин који омогућава да се обезбеде довољне количине плодова уједначеног и високог квалитета јесте удруживање. Зато у земљама које су велики произвођачи боровнице постоје кооперативе са великим бројем чланова и које послују врло успешно.
НОВИ ОБРАЧУН ПЕНЗИЈА ДОНОСИ ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ: Од 2020. ће расти по "швајцарском моделу"! Шта то заправо значи?
"Србија мора да буде сигурна" ВУЧИЋ ТРАЖИ ДА НБС КУПИ 30 ТОНА ЗЛАТА
ОСТАЈЕ ОШТРА КОНТРОЛА Ово су услови за запошљавање СВАКОГ НОВОГ РАДНИКА у јавном сектору
- С идејом да окупимо што већи број фармера који ће уједињени пласирати ово воће у свет, и ми смо основали задругу. Великим европским купцима интересантни смо само ако наступамо уједињени, а желели смо и да учимо заједно, свесни да је све много теже кад си сам - напомиње Душан Добријевић из задруге "Боровница" из Брестовика, у општини Гроцка.
Произвођачима окупљеним око задруге "Боровница" на располагању су Хладњаче Брестовик, модеран центар за складиштење, паковање и пласман воћа, капацитета 1.500 тона са девет комора, које су им обезбедиле услове какве имају њихови европски конкуренти.
- Да би одговориле захтевима купаца по питању квалитета и паковања свеже боровнице, хладњаче се опремају линијама за сортирање и паковање плодова. Потрошачи све мање толеришу неконзистентан квалитет, па је од велике важности и примена Глобал Гап, БРЦ и других светских стандарда у производњи боровница, који представљају важан предуслов за њихов пласман на ЕУ тржиште, објашњава проф др Јасминка Миливојевић са Катедре за воћарство Пољопривредног факултета у Земуну.
Произвођачи преко Задруге могу да рачунају и на гарантован откуп њихових производа, у сарадњи са Хладњачама Брестовик, као и да набаве све што им је потребно за засад боровница.
- Тако смо у претходном периоду успели да анимирамо произвођаче боровнице из Врања, Лесковца, Црне Траве, Ужица, Бајине Баште, Ваљева... да заједно наступамо и свеже плодове организовано допремамо до хладњача, које су у стању да сав род откупе и пласирају страним купцима - набраја Добријевић. Он истиче да Задруга у сарадњи са организацијом УСАИД покушава да за све своје комитенте обезбеди средства за добијање неопходног сертификата - глобал гап.
Љубиша Милијановић из Миросиљаца код Ариља је 2006. дигао прве засаде, а данас је, са својих 3,5 хектара највећи појединачни произвођач боровнице у Србији.
- Боровница је дугорочна инвестиција и није за оне који очекују брзу зараду, јер уложено почиње да се враћа после три-четири године, али не у великим износима. Они се могу очекивати тек седме или осме године, када засад доноси пун род од 20 тона по хектару - каже Милијановић.
Иницијатива угоститеља стигла у министарства: Шта ће се дешавати са НАПОЈНИЦАМА?
СТИЖЕ НОВЧАНА ПОМОЋ ЗА ПОРОДИЦЕ У КРАЉЕВУ! Објављен јавни позив, а ево ко има право на додатне паре!
ПОЗНАТА ЛОКАЦИЈА НОВЕ НЕМАЧКЕ ФАБРИКЕ? Велики инвеститор већ данима обилази ОКОЛИНУ БЕОГРАДА
Боровницу гаји у земљи, на отвореном, а узгој у саксијама и врећама, који је такође заступљен код нас, не препоручује јер је, каже, боровници краћи век трајања. Потребно је кисело и растресито земљиште, по могућству не близу шума које га заклањају од сунца. Воће исто успева и на стрмим и на равничарским теренима, с тим што је равница лакша за обраду.
Колико год боровнице засадили, прича пољопривредник из околине Ариља, она ће вам донети приход.
- На хектар иде 2.200-2.300 садница које коштају око 3,5 евра по комаду. Дакле, за садни материјал треба око осам хиљада евра. Противградна заштита препоручљива за наше побднебље је 15.000 евра. Наводњавање, под условом да имаш воду на парцели, износи 2.000 евра, а знатно је скупље ако воду треба довести. Такође 2.000 евра треба спремити за основно ђубриво, плус 3.000 евра за ђубриво којим се боровница прихрањује системом за наводњавање. Две хиљаде евра кошта материјал за рад, хиљаду супстрати за развој корена, преко три хиљаде за пиљевину која ствара хумус. Заштита је 30.000 динара по једном третирању, а потребно је седам-осам таквих годишње - исцрпно каже Милијановић.
Ипак, наставља он, улагање може коштати јефтиније уколико добије субвенције државе које могу и преполовити издатке за садни материјал и противградну заштиту.
У издатке треба урачунати и трошковник за бераче. Њима се, уз храну и обезбеђен смештај, плаћа 2.100 динара, а ако се зна да један берач просечно убере четрдесетак килограма дневно, да би се обрао хектар треба платити 500 дневница.
Њему боровница, на његових три и по хектара, месечно донесе две солидне плате.
Чак 95 одсто оде у извоз
Боровница се углавном гаји у општинама Ариље, Ужице, Бајина Башта, Чајетина и Гроцка, а подигнуте су и нове површине на југу Србије и у Црној Трави. На домаће и светско тржиште - најчешће у Немачку, Француску, Велику Британију, Холандију, као и на тржиште Русије, пласира се 95 одсто убраних плодова у прерађеном и свежем стању.
Издаци по хектару
Садни материјал 8.000; Противградна заштита 15.000; Наводњавање 2.000; Основно ђубриво 2.000; Ђубриво за прихрањивање 3.000; Материјал за рад 2.000; Супстрати за развој корена 1.000; Пиљевина за хумус 3.000; Заштита 1.800
