КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМ: Јоргованка Табаковић: "Стојим иза својих речи и дела, резултати говоре о нашем раду" (ФОТО/ВИДЕО)

После званичног отварања уводна излагања су имали гувернер НБС Јоргованка Табаковић и министар финансија Синиша Мали.

Представник светске банке у нашој земљи Јан Кес Мартејн је на почетку нагласио да се раст српске економије наставља, и да су прогнозе ММФ-а за раст ове године чак четири одсто.

- Као што је рекла гувернерка Јоргованка Табаковић инфлација је ниска, док незапосленост пада. Видимо и велики раст буџета, и то су све резултати реформи у којима смо и ми учествовали - рекао је Мартејн.

Он ипак наглашава да наш раст мора и може бити виши.

- Као што можете очекивати од ММФ-а, ми тражимо да одржавате "фискално здравље". Потребно је да обратимо пажњу и на још три фактора: емиграцију, инфраструктуру и информисаност.

Мартејн је нагласио да је важно поштовати фискална правила, пошто је буџет Србије све пунији и постојаће тенденција да се повећа и потрошња.

- Све мора да се ради у складу са правилима, и поштовање фискалне дисциплине и буџетских ограничења - нагласио је он.

Он је нагласио да су главне теме овог форума пре 10 или 15 година биле борба са последицама економских криза, док је данас главна тема четврта индустријска револуција.

- Тешке и храбре реформе које смо покренули спасиле су Србију са руба банкрота. Сада се десило да нама стопа раста у једном кварталу буде 6.1 одсто - рекао је министар Синиша Мали. 

Министар је нагласио да је по питању фискалног резултата већ четврту годину за редом имамо суфицит, и да тако добре резултате дуго нисмо имали.

- Ми смо у 2019. години имали повећање плата у јавном сектору између 8 и 15 одсто. У децембру смо прешли просечну плату од 500 евра. То је визија председника Вучића, који је рекао да ће тако бити. Успели смо у томе, али још нисмо задовољни. Желимо још бољи стандард за све грађане Србије.

Он је нагласио да је јавни дуг потпуно под контролом и да имамо довољно резерви у случају кризе.

- Нама је по питању стопе незапослености прошла година била најбоља, за целу 2019. стопа незапослености је око 10 одсто. У последње четири године отворено је скоро 200.000 радних места - рекао је министар, па додао:

- Србија је добила велико признање од Фајненшел тајмса: први смо у свету по броју страних директних инвестиција у конкуренцији од 105 земаља - подсетио је министар.

Министар је објаснио бројке које осликавају напредак Србије и рекао да је Србија на одличном путу.

- Чак 73 милијарде евра ће нам бити БДП 2025. године. Јасно је да је 900 евра реална плата до 2025. године. Да ли је то лако - није, али ћемо се борити да до тога дође - рекао је министар.

- Посебно радује отварање нових фабрика у Србији. Очекујем да ће велики број фабрика које сада отварају дати свој допринос извозу земље. На дуинг бизнис листи напредовали смо за 4 места, али хоћемо више. 

Србија се вратила на тржиште капитала, рекао је министар, и нагласио да ће се наставити са изградњом путева, и смањењем пореског оптерећења на зараде.

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић је нагласила да су сјајни резултати за нама, али и да је велики посао испред нас.

- О инфлацији се данас у Србији ретко говори, али ипак то не значи да је посао НБС завршен. Данас када смо стабилизацију успешно спровели дошло је време да размишљамо о наредним корацима, и дошло је време за оправдани оптимизам. Радићемо на развоју наше економије, заједнички и одлучно - рекла је гувернерка, па додала:

- Ја обећавам да ће НБС наставити да ради не мењајући свој правац. Наставићемо да будемо лидери, да радимо проактивно и да будемо водимо по питању иновација.

Јоргованка Табаковић је нагласила да је Србија била у тешкој позицији, али да су мере фискалне консолидације дале резултате.

-  Желим да и да се јавно захвалим председнику Александру Вучићу који је пре свих схватио проблеме наше економије, и уложио је сву своју снагу на решавање ових проблема. Колико год су мере фискалне консолидације биле непопуларне, оне су биле неопходне. А ове резултате смо постигли зато што је Вучић ставио изнад свега будућност Србије. Да је много урађено показује и то што су у фокусу овог форума дигиталне иновације и четврта индустријска револуција, а не расправљање о последицама кризе.

Гувернерка је истакла да је Србији враћена стабилност, и да ће наша земља иде у корак са модерним трендовима у економији.

Она је затим указала на одличне економске резултате који су постигнути тешким радом и мерама консолидације, и истакла да смо од земље са огромном инфлацијом постали држава у којој се о том проблему више и не говори - зато што он малтене не постоји.

Гувернерка је издвојила неколико резултата који су допринели укупном амбијенту, а који су важни и за наредни период: 

• Постигнута и очувана стабилност цена
• Враћено поверење у мере НБС
• Промењен приступ у вођењу монетарне политике и уз много мање трошкове се постиже више
• Обезбеђени су знатно повољнији и стабилнији финансијски услови за грађане, привреду и државу, наставља се подршка одрживом расту економске активности
• Очување стабилност финансијског сектора и решавање терета проблематичних кредита
• Србија иде корак у корак са светом, а понекад предводимо на плану технолошких решења
• Јачање регулативе у складу с најбољом праксом

- Почетком ове године, на основу гласова мојих колега - гувернера централних банака, добила сам награду за допринос расту и стабилизацији економије. Иако ја лично, то признање сматрам признањем за промене на којима радимо од друге половине 2012. године, за промене на којима ради председник Србије са својим сарадницима и ја са својим сарадницима, а само признање највише припада Србији и њеним грађанима - рекла је гувернерка.

Јоргованка Табаковић је цитирала стихове велике српске списатељице Исидоре Секулић: "Како је реч чудна и моћна у својој варљивости и нематеријалности. Каже се нешто, а није истина, обећа се нешто, а не буде. Ипак реч везује, разрешује, сече, веже, пали, гаси. И стоји."

- И ја стојим иза својих речи и дела - нагласила је гувернерка.

Она је нагласила да се рад мери резултатима, а не последицама и да је у периоду од августа 2012. до данас Србија нето купила на девизном тржишту око 4 милијарде евра, а да и даље говоримо о курсу динара од око 117,5 динара за евро, што је промена мања од 1%.

- У децембру је Ј.П. Морган, једна од најцењенијих финансијских институција у свету, у извештају о очекиваним макроекономским и финансијским кретањима у земљама у развоју за 2020. оценио да је српски динар реално вреднован. Од 25 валута земаља у развоју чија је вредност анализирана, динар је једна од две валуте које су оцењене као потпуно реално вредноване, две валуте благо одступају од тзв. фер вредности, док је 21 валута оцењена као прецењена или потцењена - рекла је Јоргованка Табаковић, и нагласила да поверење у економску климу у Србији расте, што потврђује и показатељ економских очекивања за Србију који израђује Европска комисија.

- Иако је Народна банка Србије непрофитна институција, ми "рачун" свакодневно полажемо грађанима и привреди: кроз вредност курса, квалитетније услуге, повољније кредите. И ове године ћемо 70% прихода уплатити у буџет Републике Србије, што ће значити више средстава за нове инвестиције и раст запослености - рекла је Јоргованка Табаковић.

Гувернерка је открила да су према оцени Међународног монетарног фонда, мере централних банака додале 0,5 процентних поена глобалном расту, а да је у Србији ефекат те мере Народне банке Србије био и нешто виши.

- Удео проблематичних кредита (НПЛ) је смањен на 4,1 одсто, а према последњим подацима динарска штедња износи 83 милијарде динара - нагласила је гувернерка НБС.

Јоргованка Табаковић је нагласила да је од 2015. до 2019. године запослено чак 230.000 грађана више у приватном сектору.

- Ко може да буде против отварања нових фабрика у свим деловима Србије? Никоме не би смело да смета што се отварају нове фабрике и што је током инвестиционог цикуса од 2015. године формална запосленост у приватном сектору повећана за више од 230.000 наших грађана. Коме може да смета што се смањују регионалне разлике у погледу запошљавању и што се развија путна инфрасутра, граде клинички центри и што расте резиденцијална градња - запитала је Табаковић на Копаоник бизнис форуму.

Истакла је да је наша економија све присутнија на светском тржишту и да Србија сарађује са све већим бројем земаља.

- То су све услови за конкурентан и одржив раст. Србији смо вратили стабиност у сваком смислу те речи и створили стимулативнији пословни и инвестициони амбијент и поправили стурктурну конкурентност економије.

Гувернерка је нагласила да је динарска штедња у 2019. години повећана за 30 одсто и да је на крају године износила 80 милијарди динара, док сада износи 83 милијарде.

- Будућност увек носи и неизвесности, које су посебно изражене на светском нивоу и не треба их потцењивати. Наш задатак као носилаца економске политике јесте да будемо спремни да правовремено реагујемо свим расположивим инструментима. НБС то и ради - рекла је гувернерка.

Она је нагласила да ће НБС наставити да чува стабилност финансијског система земље.

- Не мањка ни напретка ни задатака, јер су већ сада креирана реална очекивања да Србија стално помера лествицу навише - рекла је Јоргованка Табаковић.

Гаудер је нагласио огромну важност иновација за развој економије, и упоредио је моћ креативности и људске воље са слетањем на месец, али је и упозорио на разочарење које може да наступи због превеликих очекивања.

- То је било право инжењерско чудо, али није обликовало наш живот данас. Очекивали смо градове на месецу, али од тога нема ништа - нагласио је Гаудер.

Он је подсетио и на друге историјске и друштвене феномене који су утицали на животе свих нас, али њихов утицај је "спласнуо" после одређеног времена, попут фестивала Вудсток и авиона "Конкорд".

- Међутим, једна мала ствар о којој не размишљамо, али је многима од нас утицала на живот је кредитна картица. Она није гламурозна као Вудсток или "Конкорд", али и даље утиче на животе три милијарде људи, на владе и корпорације. Зашто је то тако? Па зато што нам је била потребна. Иновација мора да буде једноставна и утицајна, а не гламурозна - рекао је Гаудер.

Он је затим нагласио и начин на који је једна иновација попут кредитне картице директно утицала и на Србију.

- Будите поносни на то што сте постигли последњих деценија. Од редова за шећер и уље сте стигли до одличног система где можемо да плаћамо малом пластичном картицом у секунди. Немојте да вам пажњу одвлаче "сјајне ситнице", права иновација је једноставна, одржива и потребна је људима.

Александар Влаховић је на почетку рекао да је раст светске економије после успоравање у 2018. години додатно успорен и у 2019. години. Он је упозорио на факторе попут корона вируса, који негативно утичу на економију и раст.

- Последњих недеља сведоци смо да утицај коронавируса на економију није занемарљив, и да су последњих дана светске берзе у црвеном - рекао је Влаховић.

Он напомиње и да се потреси у ЕУ, попут Брегзита, негативно одражавају на раст економија Западног Балкана.

- Други фактори су и одлазак радне снаге и природни прираштај, који негативно утичу на наш индустријски раст - нагласио је Влаховић.

Влаховић је подробно објаснио бројке и трендове који одражавају кретање српске економије.

- Србију само један корак дели до добијања кредитног рејтинга. Јавни дуг је смањен, и добро је што се овај тренд наставља - нагласио је Влаховић, па додао:

- Прошле године инвестиције су значајно повећане, износиле су око 23 одсто. Најава повећања јавних инвестиција на изнад шест одсто годишње је крајње позитивна, и имплицира да влада планира да има спорији раст економских издатака.

Влаховић је нагласио да и поред добрих економских резултата, Србија економски заостаје за земљама Европске уније.

- Темпо раста који данас имамо не приближава нас довољно брзо земљама ЕУ. Да би то урадили морамо да интензивирамо реформу економске агенде - рекао је Влаховић.

Он је нагласио невероватну важност образовања за развој једне земље, и да ће на том пољу морати да дође до одређених реформи.

- Истраживања Светске банке су показала да одређене земље не могу да планирају повећање развоја само зато што немају довољно образованих људи. Многа занимања ће нестати, многа ће и настати, а акценат образовања мора бити на развијању креативности, као и критичког и аналитичког мишљења.

Копаоник бизнис форум почео је јуче специјалним догађајима - најпре хуманитарном ски трком, а потом и панелима на којима се дискутовало о креативним индустријама, економским перспективама Западног Балкана и визији Западног Балкана 2030 године.

У име организатора, Савеза економиста Србије, добродошлицу је синоћ учесницима и гостима пожелео председник СЕС-а Александар Влаховић, који је рекао да интересовање никада није било веће, да форум расте и развија се сваке године.

Влаховић је захвалио и представницима МК групе која је традиционално домаћин форума и која је вечерас приредила коктел добродошлице у Хотелу "Гранд", истичући да сваке године пружају пуну подршку организацији тог скупа.

Госте је поздравила председник Извршног одбора АИК банке која је део МК групе, Јелена Галић, и захвалила што је и ове године Савез економиста Србије указао поверење тој групи да буде домаћин овог, како је истакла, најзначајнијег економског скупа у земљи.

Биће одржано 28 панела, три пленарне сесије, седам специјалних догађаја, два посебна обраћања гостију и нови формати - два отворена разговора.

Организатор скупа је Савез економиста Србије, чији председник Александар Влаховић оцењује да је тема овогодишњег форума "Индустрија 4.0 и повезане теме" интересантна и интригантна и да ће се настојати у томе да се наредна три дана одговори на сва важна питања када је та област у питању.

Влаховић је уочи званичног отварања 27. Копаоник бизнис форума рекао да, имајући у виду да је у претходним годинама тешко стечена макроекономска стабилност, а достигнуте стопе раста недовољне за бржу конвергенцију са развијеним земљама ЕУ, па и централне и источне Европе - Србији потребан развој система образовања, паметна специјализација, развој креативне економије.

"Српски Давос" ће на једном месту окупити 200 панелиста, почев од председнице Владе Србије, ресорних министара, гувернерке и председника савета НБС, председника САНУ, председника и чланова Фискалног савета, амбасадора развијених земаља, представника међународних финансијских институција (MMF, Светске банке, ЕИБ..) председника привредних комора из региона, најзначајнијих директора из реалног и финансијског сектора, великих регионалних инвеститора, предузетника, страних инвеститора, директора јавних предузећа, градоначелника и представника локалних самоуправа...