ПОДИЖЕ СЕ СТАРОСНА ГРАНИЦА ЗА ПЕНЗИЈУ? Овако стоји стање у свету и код нас - Пензионери тек у 71. години?
Питање колико ти је још остало до пензије, није само често међу активним запосленима у Србији већ и на светском нивоу.
Питање колико ти је још остало до пензије, није само често међу активним запосленима у Србији. То је питање које занима све на планети, што због тога што би неко док је још у снази и здрав желео да искористи то време да коначно предахне од обавеза, док има оних који су приморани да наставе да раде како би допунили кућни буџет, али и оних који ће се раније пензионисати, па и по цену плаћања казнених поена, јер им здравље и године више не дозвољавају да иду на посао.
Било како било, једно им је заједничко – да се старосна пензија док се они не пензионишу не промени. У Србији право на старосну пензију мушкарци остварују са 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, и са 45 година стажа осигурања, без обзира на године живота. Жене ове године са 63 године и осам месеци живота и најмање 15 година стажа осигурања са 45 година стажа осигурања, без обзира на године живота.
Наведена старосна граница се снижава осигураницима који су радили на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, што им омогућава ранији одлазак у пензију.
У Норвешкој се иде на подизање старосне границе. Тамошња влада предложила је да се уведе такозвана стандардна старосна граница за одлазак у пензију од 67 година за оне рођене 1963. године. Истовремено се предлаже повећање за 2/3 године (осам месеци) од очекиваног раста преосталог животног века за рођене 1964. или касније. Ово подразумева подизање старосне границе за пензионисање за један до два месеца, а што резултира једном годином по деценији. Тако би особа рођена 1974. године морала да ради годину дана дуже од оних рођених 1964, док би особе рођене 1984. године требало да раде две године дуже.
Повећање очекиваног животног века утицаће и на доњу старосну границу, што значи да ће се старосна граница за одлазак у пензију временом мењати за сваког појединца. Најављујући ове мере крајем прошле године, влада је саопштила да верује да ће повећање старосних граница, боље старосне пензије за особе са инвалидитетом и промена регулације минималних стопа у државним старосним пензијама допринети праведнијем пензијском систему у будућности.
У Великој Британији планирају да раде дуже, до 71. године. Почетком маја британски Центар за дуговечност објавио је нови извештај који показује да однос пензионера и радника у овој земљи постаје неодржив како становништво стари, а наталитет опада. У извештају се наводи да ће свако рођен после априла 1970. у Великој Британији можда морати да ради до своје 71. године. Тренутни старосни праг за добијање државне пензије је 66 година, иако се предвиђа да ће порасти на 68 до 2044. године. Центар за дуговечност је такође приметио да су многи запослени у Британији прерано напуштали активан посао због здравствених стања која се могу спречити. Очекује се да ће у 2023–2024. години потрошња пензионера, тј. државне пензије, стамбена давања и кредити за пензионере са ниским примањима, коштати државу 138 милијарди фунти.
Систем који смањује пензије запослених пензионера у Јапану када њихов приход премашује одређени ниво могао би бити укинут или смањен према плановима које ће представити јапанско Министарство здравља у складу с предстојећом ревизијом јавног пензијског система, која се, иначе, ради једном у пет година. Према садашњем систему, ако збир плате и пензије запосленог пензионера премашује 500.000 јена (око 3.300 долара) месечно за особе старије од 65 година, половина вишка износа се смањује из пензије запосленог. С обзиром на то да се стопа запослености старијих повећава због недостатка радне снаге, око 490.000 људи подлеже овом систему. То наилази на критике пословне заједнице, чији представници кажу да садашњи систем доводи до тога да људи прилагођавају свој радни однос тако да им се пензије не би смањивале.
Ни Аустралијанци не желе да иду касније у пензију, већ да се пензионишу у средњим 60-им упркос великом порасту трошкова живота последњих година, показују подаци које је у мају објавио Аустралијски биро за статистику. Просечна старост за пензионисање остала је између 65 и 66 година и, у просеку, мушкарци намеравају да се пензионишу нешто касније од жена, али тај јаз се смањује. У 2022–23. било је око пола године разлике између мушкараца и жена, у поређењу са годину разлике пре једне деценије и две године разлике деценију раније.
Просечна укупна старосна граница за одлазак у пензију у 1983. била је 47,4 године, а 56,9 година у 2023. Људи који раде у пољопривреди, шумарству и рибарству имају највишу старосну границу за пензионисање од 68,3 године, а најнижу имају запослени у сектору рударства – 63,7 година, показују подаци осигураника Фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
Србија Данас/Мондо
