Идућа година ће бити берићетна за српске пољопривреднике: Узгајање ових култура доноси НАЈБРЖУ ЗАРАДУ
Док неке од садница не захтевају велико улагање, али траже стрпљење, друге се уз мало више труда могу брже исплатити
Наредна година у Србији могла би да буде "најбоља за пољопривреднике", оцењују стручњаци, а захваљујући новим бесповратним средствима за инвестиције. Само од Светске банке, на име ових улагања, у нашу земљу стиже 50 милиона долара, а пољопривредници ће бесповратно добијати и 50 одсто инвестиције. Србија је одавно позната као добро место за пољопривреду, а неке од култура је посебно исплативо садити на нашем простору.
СРБИЈА ЛЕЖИ НА ЗЛАТУ: Племенитог метала имамо највише у региону, за само годину дана резерве увећане за 10 ТОНА
ДА ЛИ СЕ ОЧЕКУЈЕ НОВИ РАСТ РАТА КРЕДИТА У СРБИЈИ? Шта кажу банкари о кретању еурибора
Тако према проценама стручњака, једна породица у Србији може пристојно да живи од два хектара боровнице, 2,5 до три хектара јагода и трешања, 3,5 до четири хектара малина. Такође, ако рецимо засади купине, јабуке и крушке на пет хектара, или орах, леску, вишњу, шљиву или брескву на површини од 10 хектара.
Док неке од садница не захтевају велико улагање, али траже стрпљење, друге се уз мало више труда могу брже исплатити. Ово су неке пољопривредне културе у које је исплативо улагати у Србији:
Бели лук
Ратари рачунају да се већ на малим количинама од десет ари, на сваки уложени динар, од белог лука, заради минимално четири.
Са два или три хектара под белим луком једна породица може пристојно да живи, мада на већим површинама не може сама ручно да повади сав лук. По неким рачуницама од хектара белог лука може да се заради чак и милион динара, јер на том једном хектару ратари могу да имају и до 10 тона приноса.
Прва година захтева највећа улагања, процењује се око 3.000 евра по хектару. Килограм семена је 300 динара код паора, а на пољопривредним институтима није испод 500 динара. Већ следеће године улагања су мања јер би најбоље главице требало да се оставе за семена. Улагања су још и бацање стајњака, прскање пар пута, те ангажовање радне снаге за копање и вађење.
СВЕ ПОДСЕЋА НА ДОБРА СТАРА ВРЕМЕНА: У Тополи ученици формирали задругу, труд препознало и Министарство просвете
НОВИ ЗАКОН О ФИСКАЛИЗАЦИЈИ: У Србији утаја пореза и сива економија постаје прошлост
Орах
Улагање у подизање плантаже ораха су око 1.400 евра по хектару, орах доноси добру зараду, лак је за узгој и одржавање, али на приход мора да се сачека неколико година.
- Обично се узимају двогодишње калемљене саднице чија цена је негде око 1.500 динара. Просек је, заправо, од 12 до 15 евра. Дакле, у старту је потребно између 1.100 и 1.400 евра. Систем за заливање није потребан јер орах има јак коренов систем. Производња је веома јефтина јер изискује мали број заштитних прскања и орах није пробирач по питању земљишта. Томе треба додати трошкове садње. Још једна од предности јесте то што држава субвенционише ову производњу, а повраћај је 50 одсто на садни материјал - објашњава стручњак за воће Милош Павловић.
Орах, како каже, даје око четири тоне по хектару, а од приноса остаје 45 до 55 одсто језгра, односно око две тоне. Цене су различите и крећу се од 5 до 10 евра, тако да се може зарадити оптимално годишње око 11.000 евра, али треба имати у виду да су годишњи расходи који подразумевају одржавање и убирање плодова само 16 одсто што је повољно у односу на друго воће, објаснио је Павловић.
Боровница
Подаци показују да је повећавање површина под засадима боровнице константно из године у годину, пре свега због последица стабилне цене која се креће од 700 до 800 динара по килограму. Први већи род боровнице очекује се у трећој години, четвртом се покривају укупни трошкови, а у петој се зарађује. Приноси варијају и крећу се од једне, две, три, пет, 12 тона по хектару, па све и до више од 25 тона по хектару.
- Оно што људе одбија су велика улагања у почетку, потребна је противградна мрежа, одличан квалитет воде, припрема земљишта и квалитетан садни материјал. Али са друге стране, са ценом откупа засад сте више него сигурни - казао је Александар, воћар из околине Лознице.
Дуња
Дуња је воћка која се исплати чак и као хоби, јер не захтева велики труд. Оно што је потребно је добра припрема земљишта, али и време, јер се први род добија после пет година, кажу воћари.
Агроном Марко Јовић каже да су улагања по хектару за започињање производње око 5.000 евра, колико је потребно за набавку садница и припрему земљишта, која је заправо најскупља.
Воћари наводе да се цена саднице дуње просечно крећу од 130 до 200 динара, а на једном хектару може се засадити око 820 стабала. До првог рода потребно је пет година, а до пуног чека се и 10 година од садње. Велика предност дуња је дуговечност, пошто плантажа може да живи и даје род пуних 100 година, па овај бизнис може да се преноси с генерације на генерацију.
Дуња тражи добро земљиште, најбоље успева на растреситим и дубоким земљиштима, не подноси влагу, али зато добро подноси сушу.
Добра зарада на пластеничкој производњи
Према студији "Где је профит у пољопривреди", узгој руколе, пашканата, зелене салате, першуна, ендивије и шпаргле доноси велики профит у пољопривреди. Једна од ауторки Јелена Дробњак, секретарка Првиредне коморе Војводине, истиче рецимо да је најрентабилнија производња поврћа и воћа, а поготово пластеничка производња.
Она, како каже Дробњак, у почетку захтева улагања од 12.000 до 15.000 евра, међутим, при добрим агротехничким мерама може да се исплати и за годину дана. На једном хектару пашканта, зелене салате, першуна, ендивије може да се приходује око милион и сто хиљада динара.
Они који уложе новац у пластеник од 200 квадратних метара, од парадајза могу да зараде у просеку 333.000 динара, од краставца 135.000, а паприке 65.000 динара.
Шта је најбоље за који крај Србије
У суботичко-хоргошком региону најбоље успевају јабука и вишња. Фрушкогорски регион је погодан за све воћне врсте али најбоље резултате дају јабука, бресква, трешња и вишња. Подунавски регион је погодан за већину воћних врста, али се највише гаје: јабука, бресква, крушка, трешња и кајсија.
Тимочки регион је веома добар за производњу ораха, леске и вишње, а Шумадијски рејон за производњу јабуке, шљиве, малине, купине, јагоде, боровнице, брескве и крушке, сматрају стручњаци.
Такође, Западноморавски рејон Краљево, Чачак и Ужице погодан је за шљиву, малину и боровницу, а у Јужноморавском региону – у Лесковцу, Нишу и Прокупљу најбоље резултате дају вишња, јагода крушка и боровница.
