Српски ратари сеју уз СМС УПУТСТВО: Принос и пет тона по хектару кад се правила поштују!
Процена је да би се приноси пшенице врло лако увећали само да се испрате смернице стручњака
Квалитет српског жита из године у годину је лошији. Један од главних разлога је тај што се домаћи пољопривредници све више окрећу "таванском" зрну, па уместо хлебне пшенице, добију ону за исхрану стоке.
"НЕ ЖЕЛИМО ДА СЕ БАВИМО САМО РЕЧИМА И ПОЛИТИЧКОМ СИМБОЛИКОМ": Гренел дао обећање које ће Америка испунити
ПАРАЋИНСКА ФАБРИКА СТАКЛА У СТЕЧАЈУ: Рачуни у блокади од марта 2018. године
ОДЛУКА КОЈА ЋЕ МНОГИМ ВОЗАЧИМА ДОНЕТИ МУКЕ! Забрана бензинаца и дизелаша од 2030. године!
Због лошег квалитета Влада Србије је почетком ове године донела и уредбу којом је одобрила бесцарински увоз пшенице из Мађарске, око 30.000 тона, јер наше зрно није могло да задовољи високе стандарде домаћих млинара и кондитора.
Колики је проблем увидели су и стручњаци у нашој земљи, па је јуче одржан и скуп о неопходности сејања само декларисаног семена. Како је речено, употреба доброг семена, уместо оног са тавана у сетви пшенице је инвестиција, а не трошак. Почетак сетве очекује се око 10. октобра, а до тада ће стручњаци, ратарима слати поруке да сеју декларисано семе, како би дошли до бољег и квалитетнијег приноса. Последњих година, на њивама је посејано више од 60 одсто "таванске" пшенице.
- Желимо да укажемо на проблеме и која би могла да буду решења, како би пољопривредни произвођачи могли да се ослоне на институције и стручне службе - рекао је Александар Богићевић, помоћник министра пољопривреде.
Према речима Мирослава Малешевића, стручњака за ратарство, у Србији доминирају сорте које имају потенцијал за принос, али не и за квалитет. Са бољим квалитетом пшенице, и цена ће бити боља. А, како је нагласио, српска пшеница је почела да губи на квалитету и то мора да буде промењено.
- Просечан принос пшенице по хектару, у Србији, лако и без додатних улагања, могао би да се повећа на пет тона, само ако би се спровело оно што струка препоручује од почетка до краја производње - истиче Малешевић.
Уз недекларисано семе, велики је проблем што га сами пољопривредници дорађују. Запрашују га неодговарајућим активним материјама, па остају на крају само проблеми.
Кукуруз је овог пролећа посејан на нешто више од милион хектара. У Топличком крају берба увелико траје, а како кажу пољопривредни стручњаци, ове године се бележи рекордан род. Тако, на њивама где су примењене све агротехничке мере, род се креће и до 10 тона по хектару. Како су нам рекли, у централној Србији приноси се крећу између пет и осам тона, док у Војводини иде од 8 до 10 тона по хектару. На појединим њивама, род је био и 14 тона по хектару.
