Представљени резултати истраживања о навикама у исхрани: Важно је да знамо шта једемо

Главне баријере које су навели испитаници су недостатак времена, новца, стрес и уклапање у социјално окружење. Ипак податак који је многе нутриционисте навео на размишљање је да сваки четврти испитаник прескаче доручак у току радне недеље. Истраживање о навикама у исхрани  људи у Србији спорвео је малопродајни ланац Делез Србија.

Готово 15 одсто испитаника редовно чита декларације на производима, што је напредак у односу на истраживање из 2017. године, када је само 5 одсто потрошача обраћало пажњу на састав производа. Поред тога, више до 70 одсто испитаника повремено чита декларације код одређене врсте производа или када траже информације о одређеном нутријенту. Код око 55 одсто испитаника декларација утиче на одабир производа.
– Јако је важно да говоримо на ову тему. Декларација је лична карта производа који се представља потрошачу и зато је важно да се сви елементи који су битни за потрошача истакну на прави начин. Посебно ако говоримо о алергенима јер је све више људи који су алергични на одређене намирнице. У протеклих четири-пет година имали смо измену законске регулативе по питању декларација због потребе усаглашавања са светским нормама. У овом тренутку имамо помак у том правцу и мислимо да ће у наредном периоду бити још успешнији – рекао је Ненад Вујовић, помоћник министра у Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

На панелу „Важно је да знамо шта једемо“, где су предстваљени резултати овог истраживања, учествовали су др Снежана Пантић Аксентијевић, руководинац Групе за јавно здравље Сектора за јавно здравље и програмску здравствену заштиту Министарства здравља Србије, Ненад Вујовић, помоћник министра у Министарства пољопривреде,шумарства и водопривреде, др. сц. мед Драгана Јовић, начелник Центра за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље Србије др. Милан Јовановић Батут, Ана Тодоровић, нутрициониста и специјалиста јавног здравља и Урош Радојевић, експерт одрживог развоја компаније Делез Србија.

– Правилна исхрана је врло значајна у току целог живота и дужност свих нас је да добро сарађујемо у овој области. Важно је да сви на добар начин представимо здраву исхрану, као и да промовишемо здраве стилове живота – рекла је др Снежана Пантић Аксентијевић из Министарства здравља, Сектора за јавно здравље и програмску здравствену заштиту.

Истраживање показује да потрошачи здравом храном сматрају воће, поврће, храну припремљену код куће, препознају да је важан и начин припреме (пре свега додавање соли, шећера, масти), што није био случај у истраживању 2017. године. Све важнијим се показао и адекватан унос течности – поменут  је више пута у току истраживања, за разлику од ранијих година, када уопште није забележен. Избалансирана и разноврсна исхрана, органска храна (беза пестицида, адитива), смањен унос соли, шећера и масти све су значајнији.

– У последњих неколико година свест људи о значају правилне исхране се променила, много више пажње се обраћа на квалитет и порекло намирница које се купују. Правилна исхрана се све више спроводи као тренд и због здравствене статистике, с обзиром на то да је све више хроничних обољења који су у вези са начином исхране и стилом живота – дијабетес, гојазност, хипертензија. Приликом куповине и одабира намирница људи се највише ослањају на читање декларација као извора информација. Највеће интересовање изазивају калоријска вредност намирница, садржај масти и беланчевина као и додата со. Међутим, све више се обраћа пажња и на додатке као што су вештачке боје, адитиви и емулатори – обашњава Ана Тодоровић, нутрициониста и специјалиста јавног здравља.