Инвестиције у непокретности на рекордно високом нивоу, показује ауторитативни извештај РГЗ-а о тржишту непокретности
Од 2019. присутан је стални раст количине новца на тржишту непокретности у Србији.
У првом кварталу 2022. дошло је до пораста инвестирања у непокретности од 23, 1% у односу на исти период прошле године, која је до сада била рекордна по улагању у некретнине у Србији, а у односу на 2019. годину количина инвестираног новца је чак удвостручена и сада износи 1,6 милијарди евра.
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈА: У октобру креће и градња брзе пруге од Београда до Ниша
ВЛАДА СРБИЈЕ ДОНЕЛА ОДЛУКУ: Ово су НОВЕ ЦЕНЕ ГОРИВА које важе наредних седам дана
РАДНО ВРЕМЕ ЗА ПРАЗНИКЕ: Ево како ће радити продавнице, апотеке, пијаце...
Број закључених купопродајних уговора такође показује континуирани раст у односу на 2019. годину.
Током првог квартала 2022. године забележен је раст укупног броја закључених купопродајних уговора у Србији од 6,7% у односу на исти период прошле године и износи 32.164 уговора.
Треба истаћи да се у поређењу са 2019. годином, у првом кварталу 2022. године бележи врло изражен пораст броја склопљених купопродајних уговора. Наиме, склопљено је чак 47,1% више уговора у односу на исти период 2019. године.
Када се посматра укупна количина новца на тржишту непокретности, у Београду је забележен раст од 21,2% у поређењу са првим кварталом прошле године. У Београду је инвестирано 807.9 милиона евра и то је половина укупне количине новца уложене у непокретности у Србији у првом кварталу 2022. године.
Најскупљи квадрат стана у Србији, и овом кварталу, продат је у Београду на води по цени од 9.115 евра.
НАЈВИШЕ НОВЦА ИНВЕСТИРА СЕ У СТАНОВЕ
Највише новца у промету свих врста непокретности на нивоу Србије инвестирано је у станове. У ову врсту непокретности уложено је 889,5 милиона евра, што представља 57% удела у укупном улагању у непокретности.
КУПОВИНЕ ИЗ КРЕДИТА
Из кредита су најчешће плаћени станови, а удео њиховог плаћања у првом кварталу 2022. године износи 28%. У највећим градовима у Србији станови су, из кредитних средстава, највише плаћани у Нишу (40%), затим у Новом Саду (33%), Београду (31%) и Крагујевцу (25%).
