Не само да су давали кредите за које се испоставило да су ненаплативи, већ су обезвређивали хипотеке и јефтино их продавали

ММФ је дао налог Србији да се уради оцена активе, кредита у 16 банака у Србији, такозвани AQR, како би се утврдила висина ненаплативих кредита у српским банкама. Тада, 2014. године је у ванредној екстерној ревизији, коју је наложила Народна Банка Србије, откривено да 230 милиона евра нису класификовани као НПЛ-ови (Нонперформинг лоан), ненаплативи кредити у Комерцијалној банци.

Такође, тада се испоставило да су међу највећим ненаплативим кредитима они које је Комерцијална банка дала Руднап Групи и Луци Београд.

Наиме, Комерцијална банка одлучује да Руднап групи, Минел Котлоградња АД, отпише дуг од 2,295 милијарди динара, односно 19,4 милиона евра, а успева да наплати само 129 милиона динара. С обзиром на то да је Руднап група, Минел Котлоградња АД, била у стечају, на предлог Извршног одбора, Управни одбор Комерцијалне банке је 24.11.2016. године донео одлуку да та потраживања уступи правном лицу ЕП Инвестмент Адвисорс (ЕПИА) које је повезано са ЕП Холдингом у Чешкој.

Тада је предвиђено да Комерцијална банка добије накнаду од 4,5 милиона евра, а да остала потраживања, која су износила 77 одсто, наплати кроз колатерале. Колатерале, односно залог који је Комерцијална банка имала од Руднап групе су Палата Бескућа у Котору, чија је вредност процењена на 2,95 милиона евра и локација за градњу у Уралској улици у Београду, чија је вредност 2014. године процењена на 12,9 милиона евра. Интересантно је да је 2016. године, приликом нове процене, вредност локације у Уралској драстично смањена на само 4,88 милиона евра.

Нелогичност је та што је процењена вредност локације у Уралској улици у Беогаду пала са 12,9 милиона евра на 4,88 милиона евра. Овде се поставља питање, како је могуће да се вредност локације за градњу усред Београда смањи за скоро три пута, у тренутку кад су локације за градњу у престоници на цени? Да ли је можда руководство Комерцијалне банке правило уступке онима који су желели да откупе колатерале, без обзира на чињеницу да то негативно утиче на њихов буџет? Да ли је локација у Уралској улици приликом давања кредита била прецењена?

Важна чињеница у свему овоме је то да Комерцијална банка није спровела поступак јавног оглашавања како би прикупила више понуда за локацију за градњу у Уралској улици. Питање је због чега се то није десило, јер у случају да је јавно оглашена, можда би за њу било понуђено много више новца.

Једно је јасно, уместо да од кредита заради и да се заштити да ће јој новац бити по сваку цену враћен, Комерцијална банка од Руднап групе није могла да наплати новац, буквално поклонивши те паре власницима Руднап Групе.

Такође, Комерцијална банка прави и уступак власнику Руднап Групе Војину Лазаревићу кроз Споразум о продаји непокретности у Котору. Споразумом је дефинисано да уколико Комерцијална банка буде морала да преузме ту непокретност, има обавезу да је понуди заложном дужнику, који је у овом случају Војин Лазаревић, по истој цени и условима под којим је та непокретнот преузета. Дакле, овим је искључена свака могућност да се непокретност у Котору прода неком другом у периоду од годину дана по повољним условима за Комерцијалну банку.

Након свега тога, на иницијативу ЕИПА, предложена је измена одређених елемената одлуке, након чега Извршни одбор Комерцијалне банке усваја предлог да се потраживања уступе Новастон Реал Естате Инвестнентс Оне доо уместо ЕПИА. Кад је то промењено, директор Сектора унутрашње ревизије доноси одлуку да се спроведе поступак ванредне ревизије. У том процесу је утврђен потенцијални сукоб интереса с обзиром на чињеницу да је Новастон доо у власништву Марка Хинића и Мие Зечевич, а да је Алба партнерс доо, који је ангажован од стране Комерцијалне банке за  консултантске услуге, такође у власништву Хинића.

Дакле, тадашње руководство Комерцијалне банке не узима у обзир то што је Марко Хинић власник обе фирме и што то представља сукоб интереса, већ доноси одлуку управо у корист Хинића, а на штету Комерцијалне банке.

Због тога тадашњи директор Александар Пикер тражи да се уради ванредна интерна ревизија. Након добијених резултата одлучује да поднесе кривичну пријаву против Слађане Јелић која је у том тренутку била шеф процене ризика (ЦРО).

Комерцијална банка дала је кредит и Луци Београд, а за који се, такође, испоставило да је ненаплатив. Сектор за превенцију и управљање ризичним пласманима упућује 13.03.2017. године Кредитном одбору Предлог за прихватање понуде за продају дела имовине дужника, односно Луке Београд. Ништа ту не би било спорно да није предложена продаја испод цене од 70 одсто од процењене тржишне вредности, иако је то по Унапред припремљеном плану реорганизације (UPPR) bilo забрањено продавати испод цене од 70 одсто.

Предлог је након тога упућен Кредитном, односно Извршном одбору Комерцијалне банке на усвајање, иако је мишљење Сектора правних послова било изричито негативно. Исто, негативно мишљење о овом предлогу, поред Сектора правних послова, било је и мишљење Пиреус банке као члана Одбора поверилаца.

Након што је донета негативна одлука, купац непокретности Луке Београд, Фармалогист је повећао понуду за 69.000 евра, што је било нешто више од 70 одсто процењене вредности. Та понуда је прошла без обзира на то што и даље није ишла на корист Комерцијалне банке.

Дакле, поред тога што се за кредите које је Комерцијална банка давала испоставило да су ненаплативи, покушано је и да се имовина банке коју је стекла од колатерала распродаје испод тржишне вредности, иако је то ишло на штету банке. 

До објављивања овог текста званичан одговор Комерцијалне банке на наша питања нисмо добили.