"СВЕТУ ПРЕТИ ГЛАД" Запад већ паничи због одлуке Москве да забрани извоз житарица
Оптужбе стижу од САД и ЕУ
Русија је привремено обуставила извоз житарица, што је западне медије навело на мисао да ће Москва, ако буде суше и лоше жетве, у години корона-кризе вероватно продужити замрзавање извоза, што би могло да доведе до глади у свету.
Суштина оптужби је да ће у условима епидемије таква ограничења извоза хране на светско тржиште довести до глади, посебно у сиромашним земљама чији становници не могу да приуште куповину хране по ценама које ће се неизбежно повећати због ових ограничења.
Иронија је, кажу експерти, што оптужбе стижу од САД и ЕУ, чији ће извозници жита подићи цене својих производа у недостатку понуда других земаља на тржишту.
Грађани, не заборавите да измирите обавезе, за сваки дан кашњења се плаћа ЗАТЕЗНА КАМАТА
Сезона у Грчкој отворена од 1. јула, Данска не жели да отвара границе за туристе
Русија није ограничила извоз житарица због корона вируса, него зато што је у текућој пољопривредној години извезена огромна количина житарица. Извоз је добар, али житарице су потребне и домаћем тржишту. Пољопривредна година се завршава 31. јуна, а 1. јула започиње следећа и тада ће бити јасно да ли је нешто преостало, биће јасно какав ће бити род идуће пољопривредне године и тада ће моћи да се доносе одлуке.
- У принципу, та забрана извоза и није баш забрана - каже Леонид Холод, доктор економских наука и бивши заменик руског министра пољопривреде.
Русија, иначе први светски извозник жита, обуставила је до 1. јула извоз више врста житарица као што су пшеница, раж, јечам и кукуруз. Пре тога, почетком априла руска Влада је увела квоте на извоз житарица до краја јуна, услед чега је извоз од 43,3 милиона тона снижен на седам милиона тона.
- Квота није мала, седам милиона тона, а продата је брзином светлости, за пола месеца. То је било повезано са падом руске валуте од свега 15 одсто, а руски произвођачи и трговци могли су да понуде житарице са ниском ценом, повољном за купце - објашњава експерт.
За свет би било јако повољно да је све продато тим ценама. Зато је извоз заустављен.
Холод напомиње да би, иако је било мало снега ове зиме, а ни пролеће баш није било кишно, род ове године требало да остане на нивоу претходне, а стручњаци процењују да ће жетва ове године бити преко 100 милиона тона житарица. Уколико се то оствари, свет не би требало да брине о снабдевању.
Русија богата ресурсима
Холод истиче да је Русија земља богата ресурсима и да има свету шта да понуди, поред нафте, гаса, житарица и пијаће воде.
Пијаћа вода је ресурс Русије који још није довољно искоришћен, а има је више од било које друге земље у свету.
Експерти истичу да је немогуће исцрпети цело Бајкалско језеро, највеће слатководно језеро на свету. Сушним регионима Блиског и Средњег истока и Африке веома је потребна управо пијаћа вода, па стручњаци сматрају да би држава више требало да се позабави тим питањем.
Чак неки експерти предлажу да се направи и цевовод којим ће уместо нафте ићи вода, што би био веома интересантан и амбициозан задатак, с обзиром да је пијаће воде све мање у свету.
Пијаћа вода је ресурс Русије који још није довољно искоришћен, а има је више од било које друге земље у свету.
- Вода је увек потребна. У принципу, Руска Федерација има дрва и шумска богатства, поседује целу палету минералних сировина, ретких племенитих метала и нафту. Односно, има све природне ресурсе. Такође, ту су и самоникле јестиве биљке, шумски плодови, печурке, разне врсте лековитих биљака... Могућности су безграничне, а све то је на цени и потребно је целом свету. Друго је питање шта треба уложити у земљи како би се одређени производи производили или прерађивали. Такође, неке врсте сточарства су на цени. Узмимо најегзотичније, на пример дивљач, рецимо, месо северног јелена (ирваса) који се узгаја у Русији и извози у иностранство. То месо је деликатес, потражња је велика, а скупо је. Да не говорим о рибљим ресурсима, који су традиционално предмет огромне потражње у целом свету - то се тиче океанских и свих осталих ресурса - наводи Холод.
Руска Влада је пред аграрно-индустријски комплекс поставила прилично амбициозан задатак - да до 2024. године обезбеди извоз руских производа у износу од 40 до 45 милијарди долара, а Холод оцењује да Русија има огроман потенцијал у пољопривреди.
Експерти објашњавају да је у Русији посебно повећана производња свињског меса, што у потпуности покрива потребе земље, док је увоз готово заустављен. Локална производња такође покрива потражњу живинског меса.
- У пољопривредној производњи постоји пуно разних норми, правила итд. Али, ако су санитарна, ветеринарска питања решена, у начелу, свету бисмо могли да понудимо и такве производе као што су производи од живинског меса и свињетине, као и разни производи дубинске прераде пољопривредних сировина, дубинске прераде млека, шећера, житарица и других производа који пролазе дубоку прераду. Односно, скоро све то бисмо могли понудити, јер постоји дефицит скоро свега тога на светском тржишту - каже Холод.
Може ли корона да подстакне економију
Након увођења антируских санкција 2014. године, Запад је очекивао да ће тиме изнурити, исцрпети руску економију. Десило се супротно. Русија се окренула себи, покренула је производњу и пољопривреду и успешно враћа свој статус главног снабдевача на светском тржишту хране. На питање да ли и корона-криза на неки начин може да буде подстицај руској економији као што су то биле санкције, Холод каже да у економској теорији све кризе, на овај или онај начин, воде ка обнови.
Експерти објашњавају да је у Русији посебно повећана производња свињског меса, што у потпуности покрива потребе земље, док је увоз готово заустављен.
- Генерално, корона-вирусна криза није у потпуности корона-вирусна. Ради се о томе што је то у целом свету комбинација цикличне кризе и најоштрије корона-вирусне кризе, повезане са свим врстама санитарних карантинских мера, ограничења трговине, кретања и потпуног смањења потрошње ресурса. Сви ти фактори су одједном ударили на цео свет, а на Русију још јаче, зато што је томе додат и проблем сировина, јер је пала потражња - објашњава Холод и додаје:
- То што је Русија успешно извозила сировине, што је била њена конкурентска предност, показало се као њено конкурентско проклетство. И све то што се догађа сада у вези са короном, додатно погоршава ситуацију. Дакле, то су три врсте кризе. Ако пођемо од теорије дијалектичког материјализма да је све у свету дијалектичко, онда бисмо рекли да што је гори пад, то је бржи и бољи раст. Наравно, не бих желео да се све тако буде, јер не треба убити човека да би он оживео. У принципу, у економској теорији, све кризе воде, на овај или онај начин, у обнову. С обзиром на то да су се на најсуровији начин објединили светска криза на тржишту сировина са падом политичке коњуктуре и потражње и цена, Русија ће морати интензивно да размишља како да диверсификује своју економију - закључио је Холод.
ЛЕПА ВЕСТ ЗА РАДНИКЕ: Данас креће исплата првог минималца за милион запослених
Зоран из Уроваца ће добро памтити 4. мај: Његове овце су тог дана ојагњиле чак 8 јагњића
ПЛАЖЕ У ЦРНОЈ ГОРИ ОТВОРЕНЕ ОД 18. МАЈА Посебна правила за постављање лежаљки, а ево и одговора какве ће бити цене ове сезоне
Ево шта све треба да садржи потврда за градски превоз запослених
