КАКО СЕЈЕШ, ТАКО ЖАЊЕШ: САД остаје без кључних КИНЕСКИХ ГИГАНАТА!

Према Цу Мину, жеља Американаца да потисну Хуавеј са тржишта, као и њихове нове иницијативе за контролу инвестиција у технолошком сектору, свешће на нулу учешће кинеског предузетничког капитала у Сједињеним државама.

У претходним годинама, Сједињене Државе су за кинеске инвестиције постале привлачно поље. Инвестиције са најбржим растом су биле у ИТ сектору, роботици, биотехнологији, електроници, авијацији и аутомобилском инжињерингу.

Према Родиум Групи, кинески предузетнички инвестициони капитал у Америчком технолошком сектору порастао је са 376 милиона долара у 2013. на 3.1 милијарду у 2018. Највеће кинеске технолошке компаније основале су истраживачке лабораторије у САД. С обзиром на то, пре неколико година, Баиду је отворио истраживачки центар за вештачку интелигенцију у Силицијумској Долини (Силицијумској Долина, Лабораторија за вештачку интелегенцију). У 2017., поменута компанија отворила је други центар за истраживање и развој беспилотних аутомобила са фрејмворком ауторског Аполо пројекта. Убрзо затим, трећа компанијска лабораторија се отворила у САД - Пословна обавештајна лабораторија - за истраживање и процесовање Биг Дејта.

Други технолошки гигант, Тенцент, отворио је истраживачки центар за вештачку интелигенцију у Сијетлу. Алибаба се такође сместио тамо а својом лабораторијом за истраживање учења машина, квантних рачунара и природног усвајања језика. Хуавеј је такође отворио свој Футурвеј истраживачку лабораторију у Калифорнији.

Међутим, сада САД непрестано оптужује Кину за крађу интелектуалне својине и наметање трансфера технологија. Заправо, ове оптужбе су темељ трговинског спора између САД и Кине. Америчко министарство трговине је изнело предлог да представи лиценцирање за извоз технологија вештачке интелигенције и сродних софтверских производа који се могу користити у кључним технолошким индустријама, као што су роботика, биотехнологија, беспилотни аутомобили и други. Комитет за стране инвестиције Сједињених Америчких Држава (ЦФИУС), са своје стране је обећао да пажљиво размотри сваку трансакцију која укључује инвестиције од стране ПРЦ-а у домаћем технолошком сектору.

Све је ово довело до обостраног обустављања инвестиционих трансакција између САД и Кине. Током Светског економског форума у Давосу, председник кинеске Синочем Групе Нинг Гаонинг истакао је збуњеност кинеских инвеститора. Током дужег временског периода, веровали су да је њихов капитал добродошао у другим земљама, али сада је изненада испало да је кинески новац потпуно непожељан. Чак и амерички стартап преферира да не послује са кинеским капиталом.

Раније, Ројтерс је пренео да је најмање 10 инвестиционих трансакција пропало у последњем тренутку јер је процудура за добијање одобрења од стране ЦИФУС-а дуг и неизвестан процес. За технолошке компаније, за које је конкуренција јако висока, кључно је брзо добијање фондова како се не би пропустио тренутак уласка на тржиште са новим производом или технологијом.

Бивши заменик гувернера Кинеске Народне Банке, Цу Мин, изјавио је сада да понуда и потражња кинеског капитала у Силицијумској Долини теже ка нули. Ово неће помоћи САД да се заштити себе. Радије, ово ће успорити развој њихових технологија, јер се на овом пољу ништа не може дуго постизати самостално, Биан Јонгцу, стручњак Чонгјанг Института за финансијске студије са Ремним Универзитета у Кини, рекао је у свом интевјуу за Спутник.

САД и Кина, две највеће светске економије, ЗАРОБЉЕНЕ у "хладном рату који би ускоро могао да се УЖАРИ"

- Уколико САД једноставно успорава технолошки развој Кине, ово ће очигледно ићи против тренутних трендова. Американци вероватно верују да док год су испред Кине на пољу технологије, да могу да привремено задржати развој ПРЦ. Али они нису свесни чињенице да је Кина заправо већ способна да самостално развије многе високе технологије. Према томе, спутавање Кине није више у интересу Америке. Кина може да буде та која која ће да пресече америчке инвестиције. У претходним годинама, у складу са стратегијом "изласка према спољном свету", Кина је појачала своје инвестиционе активности. Примера ради, Хуавеј је успоставио бројне истраживачке лабораторије широм света. Овакво инвестирање у технологије није само у интересу Кине, већ и у интересу земље примаоца инвестиције. На пример, компаније путем којих Кина инвестира у Силицијумску Долину јесу америчке компаније. Према томе, ово помаже америчком технолошком развоју. Уколико САД затворе канал инвестиција, то ће, пре свега, да се обије о њих. Кинеске компаније ће бити у могућности да се фокусирају на домаће тржиште и да инвестирају у домаће иновације.

Промена на челу: Кина већ "прешишала" САД

Занимљиво је да амерички интелектуални кругови не подржавају технолошки протекционизам САД. Према Мартину Чорземпи, научном сараднику на Питерсон Институту за међународну економију, предлог да се представи лиценцирање технолошког извоза може да се обије о главу САД. Ово је могуће јер су високе технологије јако широког обима, многе од њих имају амбивалентну сврху. Веома је тешко да се одреди која би од тих технологија могла да представља опасност по државну безбедност уколико падне у погрешне шаке. Такође, широке прохибиционистичке мере могу да воде само изолацији САД. С обзиром на то да су многе од ових технологија доступне у другим земљама, Кина има много тога што може да чини на пољу понуда за сарадњу, уколико је приступ неопходним технологијама затворен у САД.