САША И НЕДА ГАЈЕ НАСКУПЉУ БИЉКУ НА СВЕТУ: Просветни радници из Неготина за килограм узму 2.000 ЕВРА

Узгајањем "зачина над зачинима" већ седам година баве се Неда и Саша Николић, просветни радници из Неготина.

Цвет шафрана познат је као најскупљи зачин на свету – један килограм осушеног тучка ове биљке кошта најмање 2.000 долара, што и не чуди јер је за килограм потребно убрати између 150.000 и 200.000 цветова.

Узгајањем "зачина над зачинима" већ седам година баве се Неда и Саша Николић, просветни радници из Неготина. Николићи су први у Србији, 2017. године, почели да се баве узгајањем шафрана. Сада га у атару села Тамнич имају на 40 ари и једини у Србији продају сув зачин.

Саша Николић, по образовању дипломирани инжењер електротехнике, каже да су његова супруга, која је завршила мастер студије математике, и он дошли на идеју да узгајају шафран гледајући емисију на телевизији о производњи скупих зачина.

– У том тренутку, када смо одлучили да узгајамо шафран ништа нисмо знали о тој биљци. Супруга ради као наставник у основној, а ја у средњој школи. Наши родитељи се јесу бавили пољопривредом, али садњом кукуруза, пшенице, винове лозе и других биљних култура која се гаје на подручју између Зајечара и Неготина. Наш крај је посебно познат по узгајању винове лозе и Рајачким пимницама. Међутим, ми смо одлучили да се опробамо у нечем сасвим несвакидашњем. Кренули смо да проналазимо текстове о шафрану, истраживали смо где можемо да купимо лукавице и како да их засадимо и узгајамо – објашњава Николић.

Определили су се да луковице набаве у Француској, јер су проценили да би оне које би наручили из Авганистана могле да се оштете у транспорту, пошто их пакују у велике џакове. За садњу прве парцеле купили су 24.000 луковица.

– Набавка луковица је највеће улагање које имате код шафрана, јер једна луковица кошта 25 центи, односно четири се добијају за један евро. Додатни трошак је превоз, али имате и пратеће трошкове који цену набавке луковица додатно увећавају. Наравно, цена варира од величине луковица, а она је битна јер веће луковице дају и више цветова. Ми смо за почетак засадили 10 ари. Већ два месеца након садње шафран цвета, али има врло мало цветова. Имали смо те јесени 2017. године свега око 30 грама сувог зачина. Већ друге године принос је био шест до седам пута већи, а треће и до 15 пута већи него прве године – прича Николић.

Шафрану не смета снег

Шафран се пресађује сваке пете године да би се постигла максимална производња, али су они после треће године кренули да га пресађују да би проредили број луковица који се значајно увећао. Засаде су проширили највећим делом током 2020. године и 2021. године.

– Шафран може да се сади током јула, али наше искуство сада говори да је луковице најбоље садити крајем августа, јер се тиме прескаче једно кошење траве која никне између редова. Када их посадите у јулу оне ће бити у земљи и ништа се са њима неће дешавати, док ће трава одмах кренути да буја и док стигне време да се беру цветови засађена површина биће травната. Луковице се "буде" од средине септембра, а прве клице и први листови појављују се почетком октобра. Шафран цвета током октобра и берба траје две до три недеље – наводи Николић, пише B&F.

Оно што је занимљиво код шафрана је то што има обрнуту вегетацију од осталих биљака у Србији, тако да активно расте током зиме. У фебруару је у "пуној снази" и зелени се до пролећа. Не смета му снег, чак је пожељно и да га има, како се не би развијале болести.

Он истиче да се подручје наше земље показало као одлично тло за узгајање шафрана, о чему сведочи и анализа квалитета сувог тучка коју су прошле јесени урадили у Француској. Анализа је обухватила мирис, укус и боју и сва та три критеријума добила су највише оцене, а шафран из села Тамнич сврстан је у прву категорију.

– Тренутно, осим нас, нико други у Србији се не бави узгајањем шафрана на већој површини. Имали смо неколико купаца луковица, али су то биле мале количине, од 1.000 до 3.000 комада. Да постоје могућности за продају већих количина сигурно би било још домаћинстава који би садила веће површине – сматра Николић.

Извор: Србија Данас/БизПортал/Тамара Ђурђевић/М.А.