Србија некад извозила биљку од које се прави пиво, а сада смо спали на 20 хектара. Разлог ПОРАЖАВАЈУЋ

Хмељ је један од четири зачина који се користи у производњи пива. Средином прошлог века узгајао се на непрегледним пољима – данас само на двадесетак хектара у Бачком Петровцу. Само та општина могла би да подмири све потребе за хмељом с обзиром на то да се годишње за потребе шест великих и на десетине микро пивара увезе око 1.500 тона за што се издваја око два милиона евра, а некада се хмељ из Србије извозио широм света.

На плантажама "ДОО Петровеца" из Бачког Петровца ових дана у току је берба хмеља који се не баш тако давно само у овој општини производио на површини од 1.300 хектара, данас само на двадесет хектара. И ове сезоне очекују род од петнаест тона, преноси РТС.

Планови за проширење производње

Ови, за сада једини произвођачи хмеља у Србији, имају планове да производњу прошире на стотину хектара. И поред бројних проблема са којима су суочени, оптимисти су.

- За две године ћемо прославити 250 година традиције хмељарства у Бачком Петровцу. Ту некадашњу славу нећемо вероватно никада достићи, али барем можемо да се приближимо и то у првом реду уз државну помоћ, да обезбеди купце за наш хмељ. Што је најбитније, имамо људе који знају да раде са хмељом, што је јако тешко научити, имамо технологију, као и агрономију и докторе хмељарства – тако да је пласман питање и кључ број један - прича директор "ДОО Петровеца" Растислав Струхар.

"Нисмо се помирили"

Доктор Јан Кисгеци објашњава разлоге због којих је производња хмеља у Србији у једном моменту готово ишчезла.

- Дошло је до глобализације пиварства, једноставно, куповином наших малих или већих пивара ми смо изгубили наше тржиште, односно велики пивари донели су своје хмељове и једноставно смо ми ту стали, али то не значи да ћемо се ми са тим помирити - наводи Кисгеци.

А да се неће са тим помирити уверавају и у покрајинском секретеријату за пољопривреду, где су већ урадили прве кораке у ревитализацији ове производње.

Покрајина суфинансира производњу

Младен Петковић, помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, позвао је све произвођаче да искористе могућност и подигну засаде, које ће покрајина суфинансирати.

Лепе вести: Приватизација РТБ-а донеће и нова радна места

- Подстицаји иду и до седамдесет процената за младе пољопривреднике и за жене које се баве пољопривредном производњом. Што се садница тиче, могу преко републичког министарства да остваре субвенције за набавку садница - објаснио је Петковић.

За подизање једног хектара хмељарника потребно је обезбедити око 50.000 евра. Ту је још и неопходан комбајн за прераду чија се цена креће и до пола милиона евра а за сушару још 150.000 евра, али и поред овога охрабрујуће је да је цена хмеља на европском тржишту изузетно повољна, па за један килограм уговорене производње се плаћа десет евра а у сушним годинама и пет пута више, преноси РТС.