Србија испред осам чланица ЕУ на најновијој листи Европских иновационих резултата

Република Србија је у претходних годину дана остварила значајан раст иновационих перформанси и први пут се налази испред осам земаља чланица ЕУ на листи Европских иновационих резултата (Еуропеан Innovation Сцоребоард 2018) коју је представила Европска комисија у Бриселу.

Србија је испунила 22 од укупно 27 индикатора који се реферишу за ову листу, и као земља која је оцењена као “умерени иноватор”, позиционирала се испред осам чланица ЕУ, међу којима су Мађарска, Грчка, Пољска, Литванија, Хрватска, Бугарска, Румунија и Словачка.

Најбоље резултате Србија је показала за индикаторе инвестиција, у остваривању веза и партнерстава малих и средњих предузећа, иновацији производа и процеса, као и у оствареном утицају иновационих активности на запосленост и запошљавање, наводи се у саопштењу Европске комисије.

При изради листе иновационих резултата (Еуропеан innovation сцоребоард) Европска комисија користи податке признатих званичних међународних извора који су јавно доступни, као што су Еуростат, Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и Уједињене нације, а пресек је направљен за податке објављене до 25. априла 2018. године.

Према иновационим перформансама на листи је установљено четири категорије земаља: иновациони лидери, јаки иноватори, умерени иноватори и скромни иноватори.

Иновациони лидери имају перформансе више од 20 одсто у односу на ЕУ и ту спадају пре свега Швајцарска, затим Данска, Финска, Луксембург, Холандија, Шведска и Уједињено Краљевство. Јаки иноватори су остварили између 90 и 120 одсто просека перформанси за ЕУ и ту су се нашли Аустрија, Белгија, Француска, Немачка, Ирска, Словенија. Ту спадају и Исланд, Израел и Норвешка чије су перформансе представљене у Извештају ЕИС. Србија је у категорији умерених иноватора који су остварили између 50 и 90 одсто од просека перформанси за ЕУ, а ту су се још нашли Хрватска, Кипар, Чешка, Грчка, Естонија, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија, Малта, Пољска, Португал, Словачка, Шпанија и Турска.

Категорија скромних иноватора обухвата земље које су оствариле мање од 50 одсто од просека перформанси ЕУ и ту спадају Бугарска и Румунија, као и Македонија и Украјина.

Коментаришући објављивање најновије листе Европских иновационих резултата, министар за иновације и технолошки развој, Ненад Поповић, оценио је да је историјски напредак Србије на тој листи “најрелевантније признање за напоре које Влада Републике Србије улаже у развој економије вођене иновацијама”.

“Ово је истовремено и потврда исправности визије председника Вучића и премијерке Брнабић који су, формирањем кабинета министра за иновације, показали да је Србија опредељена да своју будућност и економски раст гради на иновацијама и знању српских инжењера”, закључио је Поповић.