СВЕТСКА БАНКА СА ПОХВАЛАМА О СРБИЈИ: Јавни дуг растао много мање него у другим земљама у Европи
Процена Светске банке је да се јавни дуг Србије повећао за четири процентна поена БДП-а у 2020, што је значајан раст, али много нижи од раста јавног дуга у другим земљама у Европи
Бруто домаћи производ земаља Западног Балкана је, после раста од 3,5 одсто у 2019. години, склизнуо у рецесију од 4,5 одсто у 2020, кажу у Светској банци која очекује да ће у 2021. раст БДП-а у овом региону износити 3,5 одсто.То каже главни економиста Светске банке за Западни Балкан Енрике Бланко Армас у интервјуу за Магазин Бизнис.
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА НАШУ ЕКОНОМИЈУ: Фитч потврдио кредитни рејтинг Србије на нивоу од BB
ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ПОСКУПЉЕЊА? У Србији коначно исти квалитет намирница као у земљама ЕУ
ВАКЦИНАЦИЈА ПОКРЕНУЛА ЛАВИНУ ПИТАЊА - Како ћемо ове године летовати? Ево шта ће тачно бити потребно за путовање
- Мере које су предузете у Србији, углавном су у складу са мерама предузетим у другим земљама. Способност земаља да подрже своје економије у великој мери је резултат претходних напора да се ојача макроекономско управљање и изграде фискални амортизери. Србија је тај посао добро урадила пре кризе, смањила је фискални дефицит, смањила јавни дуг и повећала девизне резерве - навео је Армас.
Каже да је процена СБ да се јавни дуг Србије повећао за четири процентна поена БДП-а у 2020, што је значајан раст, али много нижи од раста јавног дуга у другим земљама у Европи.
На питање да прокоментарише то што је стопа незапослености у региону порасла за 0,5 одсто само у првој половини прошле године и да је изгубљено 139.000 радних места, а да је ситуација у Србији нешто другачија, Армас каже да су програми економске подршке широм региона спречили много израженији утицај на тржишта рада.
- Исто се догодило и у Србији, која је донела невиђени програм економске подршке вредан око 13 процената БДП-а, укључујући неколико мера усмерених на задржавање посла. Али дошло је до пада неформалне запослености и повећања запослености младих. Мере подршке успеле су да спрече још гори утицај кризе на тржишта рада у региону, али морамо да препознамо нека ограничења тренутног приступа, попут ограниченог досега неформалног сектора, како бисмо следећи пут могли да учинимо боље.
Када је реч о очекиваном расту БДП-а у региону од 3,5 одсто у 2021. години, Армас додаје и да постоји значајна неизвесност око остварења ових пројекција, посебно у погледу раста у ЕУ, кашњења у доступности вакцина и појаве нових таласа ширења вируса, што би све могло утицати на време и снагу опоравка.
Напомиње да су земље у региону усвојиле нове сетове мера за наставак борбе против пандемије и подржавање својих економија и да је то оправдано с обзиром на то да се ванредне ситуације у здравству настављају.
- Мере које су предузете у Србији, углавном су у складу са мерама предузетим у другим земљама. Способност земаља да подрже своје економије у великој мери је резултат претходних напора да се ојача макроекономско управљање и изграде фискални амортизери. Србија је тај посао добро урадила пре кризе, смањила је фискални дефицит, смањила јавни дуг и повећала девизне резерве - каже Армас.
Указује да би земље требало да траже начине да повећају ефикасност мера подршке, чинећи их временски ограниченим, али и циљаним, јер ће то бити све важније како се фискални простор смањује, али и како би се економије враћале у одрживији фискални оквир са јачањем привредног опоравка.
Каже да ће за Србију бити важно да смањи фискални дефицит и смањи јавни дуг, када то ситуација дозволи.
Сматра да у временима економске кризе, као што је сада, када је производња знатно испод потенцијала, има смисла усвојити фискалне мере за подршку расту.
- Подршка економијама широм света заиста је без преседана, али тежина кризе је једнако без преседана - каже Армас и додаје да ће за све земље бити важно да се врате на одрживији фискални пут како би смањиле ниво дуга.
Упитан ако привредни опоравак главних трговинских партнера Србије у региону, посебно ЕУ, закасни, колико би то могло да успори економску нормализацију у овом региону, Арамас одговара:
- Западни Балкан је уско интегрисан са ЕУ, кроз трговину, инвестиције, дознаке и туризам. Спорији опоравак у ЕУ имаће утицаја на економију региона. На пример, готово две трећине српског извоза иде у ЕУ, што указује на значај ЕУ за српску економију. Очекујемо да ће ЕУ порасти између 3,5 до цетири одсто 2021. године, доприносећи тако опоравку региона - рекао је Армас.
Додаје да су снажни фискални и спољни амортизери у Србији одиграли добру улогу током кризе.
