СРБИЈА ЛЕЖИ НА БЛАГУ: Налазиште јадарита прославило је нашу Земљу, а шта би све требало о њему да знамо?
У последње време налазиште литијума и бора главна је тема у Србији.
Процењује да се у лежишту Јадар у Западној Србији налази близу 10 одсто истражених ресурса литијума у свету, а литијум има примену у производњи батерија за телефоне и електричне аутомобиле.
Шеснаест година откако је нови минерал пронађен у близини Лознице, јадарит је испливао на површину - овај пут медијску.
Протекла два месеца се о налазишту литијума и бора, које се налази на око 120 километара од Београда у западној Србији, могло чути више него било кад раније.
МИЛИЈАРДЕР СЕ ПОЈАВИО ПРВИ ПУТ НАКОН ТРИ МЕСЕЦА: Џек Ма послао свету поруку путем видео обраћања (ВИДЕО)
ХЛАДНО ВРЕМЕ ПОДИГЛО ПОТРАЖЊУ ЗА ОГРЕВОМ: Цене боље него лани, грађани одушевљени купују по пет џакова
АМЕРИКАНЦИ ЋЕ ПОЛУДЕТИ КАД ОВО ЧУЈУ: Европски политичар објаснио зашто ЕУ не може забранити Северни ток 2
Еколошки активисти су одржали неколико протеста против најаве отварања рудника и јаловишта, а из мултинационалне компаније Рио Тинто која је стопроцентни власник пројекта "Јадар" саопштено је да се "ради на томе да утицај на животну средину буде у оквирима дозвољеног законским решењима у Србији".
Због високе концентрације литијума и бора по тони ископане руде Јадар је рангиран као једно од најзначајнијих лежишта литијума на свету.
Огласио се и председник Србије Александар Вучић наводећи да "умире од смеха" кад протестују због јадарита, а Србија нема ни море ни друга природна богатства која би јој одмах могла донети милионе.
- Демонстрирају у западној Србији због Рио Тинта и кажу да ће тамо бити катастрофа. Тамо се неће десити никаква катастрофа - навео је Вучић за ТВ Хепи.
Шта је јадарит?
Руда је добила име по реци Јадар у чијој близини су и планина Цер и река Дрина.
Јадарит је литијум натријски боросиликат - ЛиНаСиБ3О7(ОХ) који од корисних компоненти садржи литијум и бор.
Откривен је 2004. године, а интернационална минералошка асоцијација званично га је признала као нови минерал у новембру 2006.
- Откривен је само у Србији и само у лежишту "Јадар" код Лознице - каже професор Рударско-геолошког факултета Владимир Симић.
- Јадарит би пре свега могао да се користи за добијање литијумових једињења - литијум карбоната, литијум хлорида или литијум хидроксида, која имају примену у индустрији керамике, стакла, батерија, мазива и многим другим гранама индустрије - навео је он.
Слично лежиште не постоји нигде у свету, али се литијум добија из континенталних сланих раствора (Боливија, Чиле, Аргентина) или из чврстих стена - пегматита (Аустралија, Русија, Канада, Аустрија), или из оба извора (Америка и Кина).
- С обзиром на то да се процењује да се у лежишту Јадар налази близу 10 одсто истражених ресурса литијума у свету, свакако да има значајну вредност - додаје професор.
Шта би Србија могла да има од тога?
- Србија би пре свега могла да има значајну производњу литијума и бора када се за то стекну услови, а можда и фабрику елекричних батерија, евентуално једног дана и фабрику електричних возила - истиче Симић.
Пројекат "Јадар"
"Јадар" је пројекат истраживања лежишта литијума и бора светске класе, наводи се у проспекту рударске компаније Рио Тинто, једне од највећих рударско-металуршких корпорација на свету.
Лежиште новог минерала јадарита су открили 2004. геолози ове компаније.
Иако пројекат Рио Тинта засад подразумева само изградњу рудника и фабрике за прераду руде, Вучић је изјавио да "неће дозволити никакво бушење док не направе највећу фабрику батерија за електричне аутомобиле, да се овде праве батерије".
Тамо ће се правити, ако се реализује пројекат, три коначна производа - литијум-карбонат од ког се праве батерије и електрична возила, затим борна киселина и натријум-сулфат.
У пројекат, који се тренутно налази у фази студије изводљивости, уложено је или опредељено 450 милиона америчких долара.
Литијум и борати су неопходни за наш свакодневни живот и за будућност са ниском емисијом угљен-диоксида.
Борати су саставни део производње стаклене вуне, стакла, керамике, ђубрива, детерџената, средстава за заштиту дрвета и великог броја других производа које се свакодневно користе.
Шта кажу еколози?
Бројни еколошки активисти противе се овом пројекту, наводећи да може бити штетан за животну средину.
- Експерти за климу тврде да би отварање рудника у овом крају било веома лоше решење по интересе локалне заједнице. За потребе рудника је потребно црпети велике количине воде због чега би током лета могло да дође до суше а током кишних периода до поплава - рекао је Мирослав Мијатовић, председник Подрињског антикорупцијског тима.
- Поред тога токсични коктел хемикалија који се користи за извлачење литијума из земље такође је способан да се инфилтрира у оближње реке, потоке и снабдевање водом - додао је Мијатовић.
Рио Тинто је саопштио да је развио иновативну технологију која ће бити у служби животне средине.
Никола Шуњић из компаније Рио Тинто у Србији навео је да ће свеобухватна студија која ће испитивати и потенцијалне утицаје на животну средину бити завршена "до средине ове године".
- Ради се на томе да утицај на животну средину буде у оквирима дозвољеног законским решењима у Србији - рекао је Шуњић.
Протеклих месеци почео је и процес откупа земљишта од локалног становништва, а тек предстоји добијање бројних дозвола од државе.
Шта каже држава?
Из Владе Србије поручили су да је развој пројекта од изузетног значаја за Србију и Лозницу и да ће "само у фази изградње рудника и постројења за прераду бити ангажовано више од 2.100 радника".
Из ресорног министарства изјавили су да ће сви пројекти који се буду реализовали у овој области морати да задовоље највише еколошке стандарде, како би се ускладили економски развој и очување здраве животне средине.
- Постоји пуно дилема и питања везаних, рецимо, за јадарит, али оно што са сигурношћу могу да кажем - Влада Србије неће потписивати никакав уговор уколико он не буде у потпуности одговарао свим еколошким стандардима - навели су.
- То је заједнички интерес свих нас и зато је јако лоше кад неки ово питање покушавају да политизују - кажу.
То важи и за експлоатацију, али и ту фабрику која би га прерађивала.
- Није интерес да се уништи део Србије да би се зарадио огроман новац, без обзира на то што је потенцијал огроман (…), али све мора бити са намодернијим и најбољим технологијама, ма колико оне коштале, како би животна средина остала чиста - нагласили су.
Претходни ресорни министар Александар Антић пре годину дана изјавио је да се процењује да би вредност ове инвестиције "могла да буде 1,5 милијарди долара".
