ОД ОВОГА МОЖЕТЕ ЗАРАДИТИ 30.000 ЕВРА: Србија лежи на правом руднику богаства - у свету се веома тражи, а код нас га има на извоз
Тартуфи би могли да постану српски бренд.
Фрушка гора постала је једна од омиљених дестинација ловаца на скупоцене подземне гљиве тартуфе, а трагача је све више и у остатку земље. Поред Срема и Мачве, тартуфи се траже и у Делиблатској пешчари, на планинама Космај, Рудник и Опленац, у Обедској бари, у шумама Црни луд и Сенајске баре, те у близини река Босут и Луг.
Тартуфи углавном расту у симбиози са кестеном, храстом, белом тополом и лешником, па се управо могу наћи у тим шумама. Процењује се да је број тартуфара у Србији порастао на око 5.000, а недоречени прописи доводе до хаоса на терену.
АМЕРИКА СЕ СПАСИЛА ОД ТОТАЛНОГ КОЛАПСА: Усвојен закон о задуживању којим спречена економска катаклизма
ПОДНЕЛИ СТЕ ЗАХТЕВ ЗА ПЕНЗИЈУ ИЛИ НАМЕРАВАТЕ? Једна грешка може скупо да вас кошта - паре добијате само овако
СТАН ДО 50 ХИЉАДА ЕВРА У БЕОГРАДУ? Могуће је, а ево и доказа! (ФОТО)
- Тартуфари неће да откривају чиме се баве, своја места где траже тартуфе крију, наравно из економских разлога. Али људи је све више, код нас свако и било где може да тражи тартуфе. Дозвола нема, па долази до сукоба, разбијају се аутомобили, буше гуме једни другима, људи се свађају и туку. Сада се сезона полако завршава, али већ од јуна креће нова потрага, па ће Фрушка гора бити пуна људи који уз псе или мангулице траже тартуфе - каже Владан Илић, један од тартуфара са Фрушке горе.
Колико су тартуфи заправо златне гљиве, говори њихова вредност. Црни тартуф, који је јефтинији, кошта око 50 евра за килограм, док бели, краљевски тартуф може да достигне цену од неколико хиљада евра по килограму.
Један од првих трагача за овим гљивама у Србији каже да се из наше земље извозе тоне тартуфа на нелегалан начин, јер буквално лежимо на тартуфима.
Ако је комад великог белог тартуфа 2.000 евра на западу Европе, код нас кошта дупло мање. Зато је јасно зашто све више страних држављана из богатих земаља у окружењу долази овде и без дозволе извози ове гљиве познате као најбољи афродизијак. И међу откупљивачима тартуфа који раде у Србији су они из Хрватске и Словеније.
За разлику од нас, у Хрватској се, рецимо, тачно зна где се могу тражити тартуфи, а постоје и дозволе које коштају око 100 евра годишње.
- Тартуфари у Србији годишње могу да зараде од 3.000 до 30.000 евра. Ми нисмо на ове гљиве обраћали пажњу док пре две деценије у Војводину нису почели да долазе италијански ловци. Они у ствари нису били прави ловци, већ тартуфари и нису тражили животиње него гљиве. Данас у нашој земљи имате неколико вештачких плантажа тартуфа, али ми немамо брендиран производ као, рецимо, Истријани, Французи или Шпанци, па већина наших тартуфа одлази на црно тржиште - каже овај гљивар.
Тако држава Србија годишње губи милионе на шверцу најпопуларнијег светског зачина који би могао да постане и наш познати бренд.
Колико тартуфи могу да буду скупоцени, говоре и аукције на којима се они плаћају десетинама, па и стотинама хиљада евра. Тако је купац из Хонгконга на аукцији у Италији пре неколико година платио два бела тартуфа чак 120.000 долара. Они су били тешки нешто мање од килограм, па рачуница каже да им је цена била три пута виша од злата, које се продаје за 40.000 долара по килограму.
Руски милијардер Владимир Потањин својевремено је њујоршком ресторатеру "Нелу Балану" платио бели тартуф тежак око два килограма чак 95.000 долара, преноси медији.
