У ГОДИНИ ПАНДЕМИЈЕ СРБИЈА УСПЕЛА ДА СМАЊИ НЕЗАПОСЛЕНОСТ: Државне мере спасиле многа радна места
Државна помоћ за сузбијање ефеката пандемије позитивно утицала на тржиште рада
У Србији је, према званичним подацима, лане и поред пандемије коронавируса стопа незапослености у односу на 2019. била мања за 1,4 одсто, број запослених већи за 1,9 одсто а како оцењују у Министарству рада, те синдикати и послодавци, државне мере за сузбијање ефеката пандемије позитивно су утицале на тржиште рада и спасиле многа радна места.
МАТУРАНТИ, ЈОШ ДАНАС У ШКОЛАМА ПОПУЊАВАЊЕ ЛИСТЕ ЖЕЉА: Пазите како попуњавате и пратите резултате
КОД НЕКОГ НИШТА, А КОД НЕКОГ И ВИШЕ ОД ОЧЕКИВАНОГ: Вишњичица род родила на брежуљцима код Велике Биљанице - нема берача
КАФА 120 ДИНАРА, ЛЕЖАЉКА 350: Прошле године било ЏАБА, а како је ове године у омиљеном летовалишту Срба?
Ипак, у Савезу самосталних синдиката Србије кажу да су без посла највише остали они који су били формално ван радног односа и ангажовани у тзв. сивој зони, као и је ту отпуштено на десетине хиљада људи.
У Унији послодаваца Србије похвалили су најављене мере државе за помоћ младима које предвиђају смањење пореза и доприноса, као и забрану отпуштања радника.
Домаће тржисте је, како наводе у ресорном Министарству за рад, запошлавање, борачка и социјална питања, у 2020. години одржало стабилност.
У том смислу наводе податке Републичког завода за статистику из Анкете о радној снази за прошлу годину, који кажу да се број незапослених смањио, а број формално запослених у односу на 2019. годину повецао.
Просечна стопа незапослености је у 2020. години, у односу на 2019. годину, била мања за 1,4 одсто а број запослених износио је 2.215.475, што у односу на претходну годину представља повећање од 1,9 одсто, наводе у министарству.
Додају да је према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ), регистрована незапосленост у децембру 2020. године, износила 491.347 људи што представља смањење у односу на исти период 2019. године за 3,1 одсто.
У министарству истичу да је током 2020. Влада Србије донела сет мера за спречавање негативних ефеката кризе изазване пандемијом да би очувала ликвидност привредних субјеката и одржала привредна активност и запосленост.
Осим исплата минималних зарада, једна од мера била је и подстицање запошљавања младих "Моја прва плата", а лане је у њу укључено 8.224 младих људи.
- Почетком 2021. године влада је донела нови сет мера, а овим трећим пакетом су обухваћена и велика предузећа. Он је подразумевао директну подршку државе у висини од једне и по минималне зараде за око 1,5 милиона предузетника и запослених у микро, малим, средњим и великим предузећима - наводе за у Министарству рада.
Истичу да су уведене и мере за помоћ најугроженијим секторима као што су туризам, хотелијерсто, превозницима као и свим грађани Србије.
Истовремено сви незапослени на евиденцији НСЗ добили су новчану помоћ у износу од 60 евра.
Мере помоћи државе су и према оценама послодаваца и синдиката помогле да се ублаже ефекти кризе и сачувају радна места.
Директор Уније послодаваца Срђан Дробњаковић каже да су мере државе, које су почеле да се примењују од марта прошле године знатно помогле да број отпуштених радника не буде велики и да су минималци исплаћивани из републичког buddzeta посебно значили малим и средњим предузећима.
- Највећи проценат њих чине предузећа у којима је запослено до 10 радника а чињеница да фирме које су добиле помоћ од државе нису смеле у наредна три месеца да отпусте више од 10 одсто запослених је многима сачувала радно место - истиче Дробњаковић.
Он међутим наводи да најаве новог таласа коронавируса на јесен уносе зебњу и код привредника и код радника.
- У таквој атмосфери привредници су резервисани када је реч о потписивању нових уговора. И гарантне шеме и кредити на неки начин долазе под знак питања, јер привредницима није свеједно да се залећу и улазе у нове кредитне линије ако им над главом стоји таква могућност - истиче он.
Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (SSSS) Душко Вуковић каже да је ова синдикална централа недавно анализирала информације из свих делова Србије и свих грана и делатности и да сви показатељи говоре да је број запослених смањен, али да није реч о превеликом броју.
- Можемо да кажемо да је пар хиљада људи у неких 15 до 20 компанија добило отказе уговора о раду. Међутим, иако је то мали број, он забрињава с обзиром да је мерама државне помоћи било предвиђено да се број запослених не смањује за више од 10 одсто - рекао је Вуковић.
Он наглашава да су у SSSS посебно забринути за људе који су формално ван радног односа и ангажовани су у тзв. сивој зони, јер се претпоставља да је управо велики број њих остао без посла.
- Према анкети о радној снази у Србији је 2,9 милиона запослених, а када се узме број пријављених на обавезно социјално осигурање њих је око 2,2 милиона, тако да оних 700.000 разлике чини ту сиву зону. Не знамо колико је тачно њих изгубило посао, али сви подаци упућују на то да је отпуштено на десетине хиљада људи из сиве зоне - наводи Вуковић.
Он апелује на послодавце у туризму и хотелијерству, где сезона сада оживљава, да када запошљавају раднике, да их примају на одређено или неодређено време са уговорима о раду, а не као сезонске раднике или по уговорима о привременим и повременим пословима јер они, како каже, не омогућавају достојанствене услове рада.
