Српски научници доприносе револуционарним истраживањима у ЦЕРН-у, њих око 90 ангажовано на различитим експериментима

Потврдио је Предраг Миленовић, ванредни професор Физичког факултета у Београду и координатор сарадње Србије с ЦЕРН-ом у области образовања и промоције науке.

- Око 60 њих раде за институције и научне организације у Србији и ангажовани су на различитим експериментима у ЦЕРН-у и на различитим пројектима који се тичу развоја будућих акцелератора и експеримента који ће потенцијално бити инсталирани у ЦЕРН-у. Поред њих, имамо око 30 научника који су пореклом из Србије, а раде или за ЦЕРН или за друге институте и универзитете широм света на истраживањима у самом ЦЕРН-у - рекао је Миленовић за Танјуг.

Како је рекао, међу њима су доминантно научници из области физике, физике високих енергија, али и других области као што је физико-хемија.

- С друге стране, имамо велики број инжењера из великог броја инжењерских области. У питању су инжењери машинства, инжењери из компјутерских наука, инжењери електронике - рекао је Миленовић.

Он је навео да они раде на различитим пројектима у ЦЕРН-у.

- Од оних који се тичу развоја аутоматских контрола или надгледања различитих система до развоја електронике за неке будуће експерименте или детекторе, или развоја различитих нових алгоритама, рецимо вештачке интелигенције и могућности њихове примене у физици високих енергија, било на садашњим процесорима као што су ГПУ процесори, било на неким новим процесорима, нових генерација који ће тек бити у примени - навео је Миленовић.

Он истиче да ЦЕРН није само највећа светска лабораторија за експерименте елементарних честица у физици, већ ради јако велик број експеримента из различитих области.

- Те области подразумевају како нуклеарну физику, потрагу за новим честицама, новим феноменима, тако и експерименте који се баве генералним испитивањем начина на које честице интерагују на оним енергијама које су постојале у некој раној фази развоја универзума да бисмо могли боље да разумемо законе физике који су, између осталог, утицали на то како се универзум развио и како смо дошли до универзума каквог имамо данас - објаснио је Миленовић.

Он додаје да су то заправо области основних, фундаметалних истраживања, али да је циљ ЦЕРН-а, између осталог, и развој нових технологија које ће потом моћи да буду коришћене у различним областима, зарад добра нашег друштва у индустрији, медицини...

- Та основна истраживања су заиста фундаментална и ми данас не знамо на који начин ће она утицати на наш живот за неких 50 или 100 година. Као што нисмо знали и када смо тек проучавали феномене као што су нуклеарне интеракције или када се развијала квантна механика пре једног века. Оно што имамо јесте да ће развој нових технологија које се у овом периоду развијају у ЦЕРН-у имати директан утицај на добробит нашег друштва, као што су имале и технологије које су развијане у последњих 50-так година у ЦЕРН-у и свим лабораторијама широм света - наводи Миленовић.

Што се тиче најзначајнијих достигнућа ЦЕРН-а, он издваја оне резултате које су довели до добијања Нобелових награда.

- Једно од њих је откриће W и Зет бозона као преносиоца електрослабих интерација. Нобелова награда за то откриће је добијена 1984. године. Други пример је Нобелова награда за развој детектора и детекторских технологија које су практично трансформисале начин на који ми сакупљамо податке и анализирамо догађаје и променила практично све оно што ми заиста можемо да урадимо са експериментима у ЦЕРН - рекао је Миленовић додајући да су то значајни резултати у некој нешто даљој прошлости.

Што се тиче новијих открића, он издваја откриће Хигсовог бозона за које је добијена Нобелова награда 2013. године.

- Занимљиво је истаћи да су наши истраживачи дали значајан допрнос и радили у тимовима који су директно радили на открићу Хигсовог бозона на ЦМС и АТЛАС експерименту 2012. године - истакао је Миленовић.