СВЕТ ВОЛИ СРПСКЕ ПРОИЗВОДЕ: Како је крагујевачки "велики фића" учинио српски извоз рекордним?
Од почетка 2016. године до краја септембра спољнотрговинска робна размена Србије са светом значајно је побољшана. Знатан раст и промена слике српске спољне трговине најбоље су видљиви од почетка јесени 2012. године када је почела производња "Фијатовог" аутомобила "500-Л" у фабрици аутомобила "Фијат Србија" у Крагујевцу.
У првих девет месеци вредност српског извоза достигла је 9,92 милијарде евра што је за 10,1 одсто више него у истом периоду 2015. године, а увоз вредан 14,23 милијарде , за 5,7 одсто је већи у односу на исти период прошле године.
Иако ће извоз у 2016. највероватније премашати трећину вредности бруто домаћег производа, економисти сматрају да је то недовољно. Тврде да стабилног економског раста за Србију не може бити ако не извози бар половину вредности свега произведеног.
- Добра страна растућег извоза је што се повећава у више области и не зависи претежно од аутомобила и челика, истичу аналитичари - указује Стојан Стаменковић, координатор истраживања билтена "Макроеконосмке анализе и трендови".
Најзначајнији допринос расту извоза дали су произвођачи погонских машина, уређаја, електричних машина и поврћа и воћа, док су ниске цене нафте и гаса знатно умањиле вредност увоза.
У 2013. години из Србије је извезено робе 30,1 одсто више него у претходној години а тако великом повећању највише је допринео крагујевачки "велики фића". "Фијат Крајслер Србија", наш највећи извозник, рекордне 2013. године на страна тржишта продао је модел "500-Л" за 1,53 милијарди евра, а 2014. за 1,36 милијарди. Према подацима министарства финансија, у 2015. години из Крагујевца је извезено "великих фића" за 1,09 милијарди евра.
- У последњих седам до осам година видљива је промена структуре извоза - каже Јасмина Црномарковић из Одсека за статистику спољне трговине Републичког завода за статистику.
Извоз пољопривредних производа далеко премашује увоз и Србија од 2005. године остварује суфицит у овој размени са светом.
Други по важности трговински партнер Србије јесу земље потписнице ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени. Он је резултат углавном извоза пољопривредних производа, производа од метала и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу најзаступљенији су гвожђе и челик, поврће и воће, медицински и фармацеутски производи.
- Вредност извоза у односу на бруто домаћи производ још је ниска - сматра Михајало Арсић, професор Економског факултета у Београду.
